Marketing
~goodbye for a while~
Kao zatišje pred buru,dolazi po mene brod. Taj brod kojeg cu ja sutra obozavat ce me odvest negdje... Ako ste ikad plovili trajektom zar niste osjetili kako brige ostvaljate bas tamo odakle ste i porinuli? Ne plovim često, al šum valova i nalet vjetra obrisat će sve. Kao da idem na drugu planetu.
Makar na kratko, osjećam da zaista sve moje brige počivaju u Zadru. A maknut se od Zadra, znaci
maknut se od briga. Maknut se od proklete monotone svakodnevnice, rutine. To je moj godišnji...
Kao kad kupiš kartu,i čovjek neki-tamo na ulazu ju zatraži i ti ju drage volje pružiš,i naceriš se životu
i svim sranjima što oni ne mogu kupit kartu, da te i tamo prate.
Idem sutra na Iž. Kao i svako tako i ovo ljeto se održava poznata Ižka fešta. Na Ižu ostajem jedan dan. Pijan dan. I pravac u 6 uri ujutro u Zadar(plz die)pa na Sestrunj kod Fate mog oko dva.
Tako vam je to kad brodova nema. I vracam se u ponedjeljak. Bas sam sretna...Bit ce to ludi vikend.
Odlazim! Odlazim! Konacno bježim...bježim od svega. Onaj golemi trajekt će me odbacit na neki otok,lijep otok. A moja sranja nece nac put do njega. Nadam se da nemogu plivat???!!!
Ako kojim slucajem dođu. A moja sranja inace nemaju neku formu,vec se odraze na mom licu ...
i začepe mi gubicu. I repeat,ako dođu, ja se zatvaram u šator s litrom votke pa nek onda rade šta oće.
Znam da kad se vratim,sve počinje iz početka...počinje moje skrivecko učenje,a rutina počinje kraljevat.
Al...Zar nevolite odlazit? Bas to,zar ne volite...Pobjec...
Post je objavljen 29.07.2005. u 00:46 sati.