Da živ sam! Nemojte se tak žalostit, znam da ste se ponadali... Anyway, zadnjih dana sam bil malo lijen pisat, a nisam ni imal inspiracije. Evo, krenul na praksu od ponedjeljka, ok mi je, ne radim baš previše...
Ali kaj sam danas doživel... Vraćam se ja fino sa prakse kad ono tam deda leži na zebri, opal s bicikla, nitko ga ne šljivi 5% (dobro, neprometna ulica, ali ipak)... Mislim, opet neki pijanac ali vidim da fura kruh u vrećici (obješena na upravljač bicikla) pa ajd, ono ja sam onak pristojan dečko (jea, raaajt...) pa dignem ja njemu bicikl. On me pogleda onak zbunjen i otfuflja: "Jel sad kakav problem kaj sam ja opal? Jel ja smetam kome?". Naslonil sam bicikl i pokupil se. Ono, mogo si mi još i opsovat! Ma ajd u kitu sa ovim mutavim svijetom, sve otišlo ukurac! Bil sam cijeli u bedu. Mislim, ne zbog dede nego tak, lupilo me da razmišljam di bu sve to završilo. Ajde, sad sam bolje volje, reinstaliro sam Vindovse, komp radi ko zmaj, bar nekaj dobro danas... Ajde ljudi, pozdrav dočitanja!
Post je objavljen 12.07.2005. u 22:59 sati.