Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/runaway

Marketing

Odoše


...Moji na more, naime. Zapravo, to i nije more, nego neko jezero pored jedne zabiti u Gorskom kotaru, ali sve i da su u samom Zimbabveu, meni je svejedno. Bitno je da nisu doma.
A ja jesam. Sama i prepuštena sebi na kontrolu; u svom stanu, ispunjenom samo samnom, prepuštenom meni na kontrolu. Divota!

Ove su godine dio ljeta odlučili posvetiti povraćenju svog davno zapuštenog avanturističkog duha, pa krenuše na logorovanje. Osobe u klimakteriju često su nepredvidljive. Ipak, učinilo mi se da im je avanturizam prisjeo onog trenutka kad su se počeli pakirati.

«Ima li tamo dućana?», «Koji sprej protiv ogromnih buba koje ti odgrizaju glavu ponijeti?», «A, što ako bude hladno po noći, a oni jadni i nezaštićeni u prozračnom šatoru?»
Kampirala sam tamo prije par godina – po noći nije hladno, ledeno je. Od tada prečesto posjećujem zubara – uništiše mi se zubi od silnog cvokotanja.

Popis «stvari za spakirat'» se produljivao iz sata u sat. Za to vrijeme, ja sam radila svoj popis «stvari za radit' kad oni odu». Njih je svaka nova točka na njihovom frustrirala, mene svaka na mom veselila.
Zaključili su da, s obzirom da idu autom, gomiletina prtljage neće predstavljati poteškoću. Mama se u jednom trenutku požalila što nemamo karavan. Inače ih mrzi iz dna duše... Spomenula sam već ponašanje ljude u klimakteriju.

Vjerujem da se iz količine stvari koju netko nosi na put može izčitati štošta o karakteru dotične osobe, kao i o njenim godinama. Količina proporcionalno raste sa starosnom dobi i stupnjem picajzlosti. Možete li, dakle, zamisliti kako izgleda prtljaga dvoje kompliciranih ljudi na pragu šestdesetih? Planina sačinjena od kofera i vreća, Himalaja joj nije ni do podnožja.
Ja sam na to isto kampiranje išla sa jednim izviđačkim ruksakom.
Nije bitno. Bitno je da su konačno napustili stan. Opustošeni stan, doduše.
Neupućeni promatrač posumljao bi da su odselili. No, taj isti promatrač ne bi znao da se snovi, u mom slučaju, ne ostvaruju tek tako.


Dio popisa "stvari za radi' kad oni odu":

- detaljno počistit' ovaj trenutni tornado-like izgled stana (+ pobacati konačno iz ormara sve one prazne boce od vina i piva)
- pušiti po svim prostorijama, uključujući njihovu spavaću sobu
- piti mlijeko i sokove drito iz tetrapaka
- kuhati isključivo ono što JA volim
- raspaliti muziku tako da zidovi podrhtavaju i urlikati uz nju
- hodati gola po stanu
- svaki dan organizirati par kava kod sebe, a navečer pijanke
- prespavati mirne duše pola prijepodneva
- opskrbiti frižider Dorinama
- ostavljati prazne šalice od kave i ogrizotke od jabuka posvuda (na to pizde!)
- vraćati se kući mrtva pijana bez ikakvog straha,glasno otključavati vrata i plesati po dnevnoj sobi
- tuširati se satima
- nabrijati klimu na sibirsku temperaturu bez da mama-hipohondar kvoca
- isključiti dozlaboga iritirajući telefon
- jednostavno, biti oslobođena svih onih provocirajućih pitanja kojima me svakodnevno bombardiraju
...

Ima toga još, ali nije sve za javnost, jel... ;P
Uglavnom, svi su prijedlozi za moje privremeno guštanje u slobodi dobrodošli!






Post je objavljen 11.07.2005. u 23:24 sati.