Nad ovim sam se zamislila..
već nesposobnost praštanja»...
bila sam (i još uvijek sam) u sličnoj situaciji.. ja sam pogriješila, on ne zna oprostit.. ali što da je stvar obrnuta.. da li sam zaista sposobna za praštanje?
Ne znam.. dio mene bi volio da jesam, a dio zna da ponekad nisam... preduboko uranjaju neke oštrice da bi oprost bio opcija.. bar ne onaj «bezuvjetni».. (a «oprost» jedino može bit bezuvijetan i potpun).. s druge strane... imam veliku sposobnost razumijevanja (tuđih slabosti, problema, grešaka..). ali... imam problem s lažima.. ne toliram ih i ne prihvačam.... laž je za mene najoštriji bodež... to je zapravo jedina izdaja preko koje sam gotovo sigurna da ne bi mogla preći... osoba sam kojoj se može sve, al baš sve, i to brutalno iskreno, reć i rijetko što me «šokira».. tako da nema potrebe za laganjem.. sranja i greške mogu oprostit samo ako nisu pokušane prikrit se krhkim velom laži...
Post je objavljen 05.07.2005. u 10:56 sati.