Evo jedan kratki post o mojoj sugrađanki Branki Bebic. Naravno poznam je, zar ste sumnjali. Iako moram biti iskren pa napisati da nije moj tip, iako se ne može poreći da je zgodna, ali ne puno zgodnija od puno drugih cura koje ja poznam. Možda ja poznam previše ljepotica :-)). Previše mi je bila tiha, strašno sam se iznenadio kad sam saznao da je prijavljena za izbor za Miss. I još onda pobijedila i proslavila nas u svijetu. Ali nakon toga kad bi je sreo na ulici nije se više javljala, a valjda joj je gnjavaža pričat sa svim tim običnim ljudima... Ima jedna dobra šala iz vremena kad je bila udana za onog pjevača, Sandi Cenov ili tako nešto. E kad su ona i taj Sandi bili jednom zgodom u Metkoviću, prošetali se oni gradom i ajde sjeli u jedan caffe bar na piće. A lokalni zajebanti to jedva dočekali. Dono, brat Patricka Ćavara (onog poznatog hrvatskog reprezentativca) je poznat po tim kojekakvim podvalama. Onako u prepunom kafiću priđe on Sandiju sa kemijskom u ruci i zamoli ga kao njegov veeeliki obožavatelj za autogram. Naravno, Sandi onako pun sebe sa osmijehom kaže da nema problema. I uzme on tu kemijsku i pokuša se potpisati, a ono ne ide nikako. Kaže on Doni da mu ta kemijska ne piše. A Dono sa podsmijehom odgovori: - " Pa znam, hahahaha !" I na to se cijeli kafić gromoglasno počne smijati Sandiju. Brzo su pobjegli i Branka i Sandi i nije im palo na pamet pojavit se u tom kafiću više...
Nemam pojma gdje je sad ona, spominjalo se nakakvo vjenčanje s ne znam kim...
Post je objavljen 01.07.2005. u 11:22 sati.