Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/heheh

Marketing

sto se dogodilo

evo ja nakon dugo vremena cu nesto napisat,
veceras mene nazove bivsa... i onda se mi nađemo... i odemo na poljud, di smo se prije toliko puta, khm...
i tako mi sidimo u autu, pricamo, pa još pričamo, pa još malo pričamo, i nakon nekog vremena, ni meni samom nije jasno kako (znan da sutra moran snimat neke cd-ove, ali zar je to jedini uzrok, ili posljedica, stvarno sad ne znan koja je prava riječ za to), mi se počnemo ljubit, bilo nam jel malo cudno, nismo se ljubili nekih desetak miseci (nismo bili ni s nekim drugim, bar ja nisam, a i ona kaže da nije), pa smo se više smijali nego ljubili.
rekla je ona poslije da ce to kad dođe doma zapisat u dnevnik, a ja da cu na blog napisat, e lko je njoj njen dnevnik nece niko vidit, a ja ode javno iznosim to(nije da iko ovo čita) ali uvik postoji mogućnost,
onda san je odveo doma, i isa na benzinsku kupit duvan (stvarno mi je treba).
ovo bi bilo šturo iznošenje onoga šta se dogodilo.

a ono nutarnje stanje tokom ovoga svega? to je puno teze napisat, možda bi bilo lakše to na papir...
ne znam sta bi mislio ne znam sta ona misli, sutra cemo se vidit, ne znam ni sta ode napisat, a ne sta reci njoj, mozda i zato sto uvik postoji mogucnost da ona ovo pročita, možda se zato i bojim napisat nesto ode, ne mogu jednostavno nista rec,

...volio bi da se ljubimo do kraja zivota neprestano, onda ne bi trebao nista reci, mogao bih samo biti sretan, i ne bi sve bilo ovako komplicirano, tada je jednostavno savrseno, nista drugo ne postoji, sve je ostalo nevazno, kao da nista drugo na cilom svitu ne postoji, zasto ne moze samo malo duze trajati, sad vjerojatno spava, sutra ce vec zaboraviti da se uopce ista i dogodilo, a nista se nije ni dogoilo, samo malo dodira usnama i jezikom, zar je to toliko bitno, to se respava i zaboravi sutradan...
e da... neki to tako urade, ali neki jos nisu poljubili anđela, ne mogu si pomoći, to želim raditi do kraja života, ali tko sam ja da dobijem anđela samo za sebe...

i sad se osjećam glupo , i jadno, sigurno se nesto iz srca moze rec i na puno bolji nacin od ovog mog glupog, ali što mogu, ja samo osjećam ne znam pisati...

koliko sam samo puta nesto dodavao u ovaj tekst, pa brisao,

Noćas sam ti opet sam
da me barem nešto udari
bit će rata kažu svi
ja ću umrijeti od ljubavi

Tko mi tebe uze,Tamara
prodala si suze drugima
noćima ja sanjam tvoje tragove
kuda idu izgubljene djevojke

ovo sigurno necu obrisat... po ovoj pjesmi je jedan anđeo dobio ime,

samo me poljubi...
ništa drugo ne tražim...


p.s. ne znam jesi primjetila, ali prvi put kad smo se vidili nakon prekida, je bio datum kad bi nam bilo 30 miseci da smo ostali skupa...ok, sad mi je neugodno...ako ovo čitaš...ma nećeš, tebe ovo sigurno ne zanima... kiss, draga...

Post je objavljen 25.06.2005. u 04:24 sati.