Baš me zanima kad bi pitali ljude što više vole čokoladu ili sladoled, kakav bi bio rezultat? Netko mi je jednom rekao, ali to su stogo neprovjereni izvori, da žene više vole sladoled, a muški svijet čokoladu. Osim što će ova tvrdnja izazvati podsmjeh muških, i asocijaciju na : Hajde, hani, pliz, pliz.. pjesmuljak ( da, stvarno, pa gdje su oni?), po tome bi se ja mogla svrstati u jednu skroz muškobanjastu plavušu. Ja sto puta više volim čokoladu nego sladoled. I najviše Milku, mada znam da to nije u redu, trebalo bi podupirati Kraš, Kandit i Zvečevo, al šta mogu kad su mi najdraže ove koje svizac pakuje. Da me ne grize savjest, ja kad god nekom kupujem čokoladu, kupim domaću, najčešće zvečevačku (Jurop zna zašto), al kad me netko pita kak će mi se odužiti za ovo ili ono, ja kažem: Lilena krava sa jogurtom i jagodama, ili lješnjakom, gramaža ovisi o tom jesam li na dijeti ili ne ;))
A zašto ja to uopće pišem? E pa zato što sam se nečeg sjetila dak sam pisala komentar kod TriLilice, a vezano za osvetu njenom bratu.
Moja baka je imala sestru u Kanadi. Nekoliko puta joj je išla u posjetu, na dva-tri mjeseca. Kad se vratila, uvijek je imala torbu više, i u njoj sto čuda, za svakoga ponešto. Po povratku, svi bi se mi, njena djeca i unučad sjatila kod nje i čekali svoj tal. Za neke je stvari točno znala kome su namjenjene, a neke smo si sami razgrabili, po sistemu a la Ljubo: tko je jamio, jamio je. Slatkiši su bili neobični, čudnih okusa, al znate ono o konju i zubima.
Nakon prve posjete, u bakinoj se torbi, između svih ostalih divota našle i male zgodne čokoladice. Malo veće nego one fine runolist. Čim sam ih ugledala, odmah sam ih spazila, i strpala u džep. Većinu. Ipak ja nisam baš takva lakomica. Dio sam podijelila, tko je htio. Moj brat, sestrična, ujak, moj tata. U onoj gužvi, baka nije ni primjetila da smo se mi počastili. I nikom ništa, dok se malo gužva nije sredila, te baka sjela i počela priču: ovako je to bilo...prvih dana me mučilo to što mi se uši nisu odčepile od aviona, a da prostite, guza mi se začepila (razlog zaboravih op.a.), još kad k tome dodam poremećaj u spavanju, zbog vremenske razlike, požalila sam što sam uopće išla...Naravno, da su se uši bake moje odčepile, san joj se normalizirao, a za ono treće sestra joj je kupila – ČOKOLADICE –jaaaaako djelotvorne. I ne treba puno, kockica, dvije.
Ne trebam naglašavati da nas je bilo posvuda, pa i niz nogavice je krenulo, kod onih najsporijih. A čokoladice, ništa posebno ukusne, što je najgore od svega.
S obzirom da tu svraća i muško i žensko čitateljstvo, pitanje je sad: što više volite ( da vidim jel ona teorija drži vodu)