NAPOMENA: ovo je protest... pitanje: da li nama ekonomcima treba ovako nešto. U bilježnici piše točno ovako:
ŽIVOTINJSKA VLAKNA
- su: 1. DLAKE (ovčja vuna)
2. SVILE (prirodna svila - dudova svilac)
Prirodna svila - dobije se odmotavanjem (ne znam pročitat) dudovog svilca. On je leptir koji snese jajašca, a iz njih se izlegu ličinke i one se hrane lišćem bijelog duda. Prostorije u kojima se drže ličinke moraju biti čiste, dezinficirane i ujednačene temperature. Ličinke kroz 2 otvora ispod usta (ne znam pročitat) sirupastu masu FIBROIN ono se pomoću svilenog ljepka odma sljepljuje u jednu nit koja se omotava oko ličinki i tako nastaju čahure. Mogu biti raznovrsne (krupne, sitne), prema boji (bijele, (ne znam šta piše) sive, žućkaste, smeđe i čahure sa pjegama - nisu cjenjene). Čahura se sastoji od nekoliko djelova: FLOK i KU(?)ČINA - kratka i isprekidana vlakanca, GREŽ- od dugih niti (600 - 1500 m), KOŽICA - kratka i isprekidana vlakna. Prije odmotavanja svile sa čagura se odvajaju se čahure koje će služiti za daljnje razmnožavanje, a one za dobivanje svile stavljaju se u zagrijane komore ili u toplu vodu kako bi se uništile ličinke. Nakon toga čahure se pripremaju za dobivanje svile. U toploj vodi omekšava se svileni ljepak i posebnim četkama se skidaju FLOK I KU(?)ČINA i traži se kraj GREŽA i svila se odmotava. To je sirova svila - nema sjaja pa se ona degumira - provlači se kroz toplu sapunjavu vodu. Dobije se sjaj al se gubi na težini pa se onda obavlja otežavanje svile solima teških metala. Tako dobivena svila je kvalitetna sirovina u ind. Koristi se u proizv. svilinog konca, prediva, svilenih tkanina, haljine, kostimi, kišobrani, (robi dodaje: BLATOBRANI GROMOBRANI), u proizvodnji (ne znam pročitat).
Osim ove pr. švile dobije se (ne znam šta piše) od DIVLJIH BUBAAAA! TUSA- buba živi u tropskim šumama - grublja i lokalnog značaja. JAMAMAJ svila. BISUS- poznata kod starih egipćana. Dobije se od skoljki iz porodice (ne znam šta piše) i nalazi se u Sredozemnom moru.
Ovčja vuna - dobije se strižom ovaca u obliku runa. Runo je (ne znam šta piše) ogrtač koji obavija tijelo ovce i koje se strižom dobije u jednom komadu (valjda to piše) za razliku od dlakavih ogrtača kad se (ne znam šta piše) raspadaju.
Prema vrsti ovce: merino vuna - u Australiji
Naše vrste (ne znam šta piše) i (ne znam šta piše). (ne znam šta piše) zbog dobivanja krzna perzijaner.
Prema finoći može biti: 1. fina ili pušasta
2. gruba ili (ne znam šta piše)
Prema boji: bijela i crna.
Prema vrsti runa: 1. otvoreno - pramenovi vune su na vrhu uži a u osnovi širi
2. poluotvoreno - razlika u debljini pramenova je mala
3. zatvoreno - pramenovi iste debljine
Prema čistoći: 1. neoprano
2. djelomično oprano
3. (pogađate) oprano
najčešće se prodaje neoprana vuna, ona sadrži prirodnu masnoću NAPOMENA: ovo je protest... pitanje: da li nama ekonomcima treba ovako nešto. U bilježnici piše točno ovako:
ŽIVOTINJSKA VLAKNA
- su: 1. DLAKE (ovčja vuna)
2. SVILE (prirodna svila - dudova svilac)
Prirodna svila - dobije se odmotavanjem (ne znam pročitat) dudovog svilca. On je leptir koji snese jajašca, a iz njih se izlegu ličinke i one se hrane lišćem bijelog duda. Prostorije u kojima se drže ličinke moraju biti čiste, dezinficirane i ujednačene temperature. Ličinke kroz 2 otvora ispod usta (ne znam pročitat) sirupastu masu FIBROIN ono se pomoću svilenog ljepka odma sljepljuje u jednu nit koja se omotava oko ličinki i tako nastaju čahure. Mogu biti raznovrsne (krupne, sitne), prema boji (bijele, (ne znam šta piše) sive, žućkaste, smeđe i čahure sa pjegama - nisu cjenjene). Čahura se sastoji od nekoliko djelova: FLOK i KU(?)ČINA - kratka i isprekidana vlakanca, GREŽ- od dugih niti (600 - 1500 m), KOŽICA - kratka i isprekidana vlakna. Prije odmotavanja svile sa čagura se odvajaju se čahure koje će služiti za daljnje razmnožavanje, a one za dobivanje svile stavljaju se u zagrijane komore ili u toplu vodu kako bi se uništile ličinke. Nakon toga čahure se pripremaju za dobivanje svile. U toploj vodi omekšava se svileni ljepak i posebnim četkama se skidaju FLOK I KU(?)ČINA i traži se kraj GREŽA i svila se odmotava. To je sirova svila - nema sjaja pa se ona degumira - provlači se kroz toplu sapunjavu vodu. Dobije se sjaj al se gubi na težini pa se onda obavlja otežavanje svile solima teških metala. Tako dobivena svila je kvalitetna sirovina u ind. Koristi se u proizv. svilinog konca, prediva, svilenih tkanina, haljine, kostimi, kišobrani, (robi dodaje: BLATOBRANI GROMOBRANI), u proizvodnji (ne znam pročitat).
Osim ove pr. švile dobije se (ne znam šta piše) od DIVLJIH BUBAAAA! TUSA- buba živi u tropskim šumama - grublja i lokalnog značaja. JAMAMAJ svila. BISUS- poznata kod starih egipćana. Dobije se od skoljki iz porodice (ne znam šta piše) i nalazi se u Sredozemnom moru.
Ovčja vuna - dobije se strižom ovaca u obliku runa. Runo je (ne znam šta piše) ogrtač koji obavija tijelo ovce i koje se strižom dobije u jednom komadu (valjda to piše) za razliku od dlakavih ogrtača kad se (ne znam šta piše) raspadaju.
Prema vrsti ovce: merino vuna - u Australiji
Naše vrste (ne znam šta piše) i (ne znam šta piše). (ne znam šta piše) zbog dobivanja krzna perzijaner.
Prema finoći može biti: 1. fina ili pušasta
2. gruba ili (ne znam šta piše)
Prema boji: bijela i crna.
Prema vrsti runa: 1. otvoreno - pramenovi vune su na vrhu uži a u osnovi širi
2. poluotvoreno - razlika u debljini pramenova je mala
3. zatvoreno - pramenovi iste debljine
najčešće se prodaje neoprana vuna, ona sadrži prirodnu masnoću (ne znam šta piše), sprečava (ne znam šta piše) i pucanje vlakana.
Vuna se mora skladištiti u suhim i čistim skladištima, zaštićeno od štetočina, naročito od moljaca.
Osim vune koriste se i dlake drugih životinja: zečja dlaka, kozja,svinjska, devina- nije ničija provala: JEDNOGRBA I DVOGRBA DEVA.
eto to je to, u next lekciji smo spominjali TUTKALO, ČUNAK te ZIJEV.
mir van!
Post je objavljen 09.02.2005. u 20:23 sati.