26.01.2005.
Bio je lijepi proljetni dan prije negdje 15 godina. Ja sam još bila mala klinka od koji 8 godina. Išla sam sa bakom jedan dan kod tete Marice. Ja sam se vozila na svom crvenom malom biciklu, a baka je pičila pored mene. Kada smo stigle, baka je otišla unutra, a ja sam ostala vani čekati, sjedeći na biciklu. Pored mene su prolazili mladi dečki od kojih 18 godina, vraćajući se sa nogometnog treninga. Nezainteresirano sam ih promatrala, dok mi jedan od njih nije prišao. Sjećam se jedino da je imao malo dužu, valovitu, plavu kosu. Nasmiješio se i prišao tih uz moje lice. Rekao mi je potiho «Čekat ću te dok narasteš!», i otišao. Ja sam zbunjeno gledala za njim, dok se on još jednom okrenuo i nasmijao.
Taj događaj mi se urezao u pamćenje, i ponekad me stane kopkati. Tko je to bio? Da mu se barem sjećam lica, možda bih ga prepoznala na cesti.
Eto sada sam odrasla, a njega nema.
- 22:53 - Komentari (4) - Isprintaj - #
• Hmm... to bi po godinama taman mogao biti Robert Prosinečki :) (klipan 26.01.2005. 23:22)
• pricekaj jos malo, doci ce on.;)) (Lucy Fair 27.01.2005. 01:31)
• kako lijepo i romantično. ima još nade da će doći.... (Zločesta 27.01.2005. 08:20)
• joj što volim takve pričice... neznaš kaj da misliš, al je ljepo! :))) (Lola on the run 27.01.2005. 17:29)
Post je objavljen 05.02.2005. u 01:07 sati.