13.10.2004.
Oči su mi se otvorile oko pola 5 ujutro, zagledala sam se u mrak i vidjela nož kako strši iz mog trbuha, a nevidljiva ruka ga okreće. Moj dobar prijatelj gastritis se opet vratio da me muči. Otrčala sam do kupaonice smrzavajući se i nakljokala se tabletama. Sada bi trebalo biti dobro, barem neko vrijeme, sada opet u topli krevetac, položaj fetusa, i san. Kako mi se spava ovih dana. Nakon doručka u 8 sati krenula sam na učenje. Ali ne mogu, mozak mi je blokiran strašnom željom za snom. Tako sam umorna, pospana, oči mi se sklapaju i ja ih ne mogu držati otvorene, mogu zaspati sjedečki nad knjigom sa glavom podbočenom rukom. Kako da se izvučem iz tog ponora koji me vuče u san. Nemam dovoljno snage da se razbudim. Malo učim pa zaspem, kao da imam neku kroničnu bolest spavanja, samo mi se zamagli u glavi, slova zaplešu i ja nestanem na tren, izgubim se. Ti trenuci mog sna prešli su u minute i sate. Tek sam oko 12 došla k sebi i uspjela ostati budna, a do tada sam odrijemala par rundi. Bilo bi mi možda lakše da sam popila kavu ali nisam smjela, moj prijatelj gastritis bi me izjeo iznutra da sam pustila kavu da uđe u želudac.
- 13:13 - Komentari (3) - Isprintaj - #
• a zamisli da još moraš 8 sati biti na poslu i raditi, a tako ti se spava :) (Megi 13.10.2004. 15:46)
• uh,i ja mrzim taj osjecaj u tbuhu.Drz se (chrissyfrogg 13.10.2004. 16:23)
• sve u svemu,nemoj brojat ovce...ne pomaže (Kett 14.10.2004. 10:06)
Post je objavljen 05.02.2005. u 00:18 sati.