nije slučajan ovi naslov...znate..vi neki koji možda ovo pročitate..osim ona dva b/g~logera..oni znaju..oni znaju da san danas bija dida mraz.
rodica jela koja inače studira razrednu nastavu me zamolila da dodjen obučen u dida mraza u osnovnu školu dobri, di je imala sat sa prvašićima. ja san naravno bija oduševljen ponudon..čak san se i sam ponudija (tribala joj je doć neka prija al kad san reka da bi ja onda je ta prija bila sritna sta ona neće).
uglavnon..jučer,oden do jele i proban odoru..nekako stanen u nju a kosa malkice teže stala u kapu al..stala nekako..(nezgodno bi bilo pokvarit zabludu iz djetinstva vezano za bilu kosu dida mraza sa relativno dugon i smeđon koson).
stavin i jastuk ka stomak..bradu,brk i cvike sa bilin obrvama..uglavnon..nije toliko lose..
plašt i vreća i to je to..komplet oprema...jedino mi falija crvenonosi rudolf i patuljci...a po nekin verzijama legende falila mi i zgodna žena :)
i tako svane današnje jutro.nakon svakojutarnjih aktivnosti, izuzev marende, jela dođe po mene i zaputimo se u školu..i tamo se sakrijen u neki slobodan razred, prisvučen se i čekan...čekan jedno 45 min i pjevušin pjesmicu koju san naučija puten..
pahuljice padajte meke i guste
na široke ceste i puteve puste.
jer evo već se bliži čas
kad nama doć će djeda mraz.
obasjajte zvijezdice dolove, drume
malene stazice, polja i šume.
jer evo već se bliži čas
kad nama doć će djeda mraz.
ili tako nekako..glumin elvisa obučenog u dida mraza..plešen po razredu, ubijan vrime..
i dođe taj trenutak koji san jedva čeka..inače..već san nekolicini ljudi reka da ako čuju da negdi triba nekakva maskota da me zovu..a i malo je falilo da se i ja upišen na razrednu nastavu..al nećemo sad o tome..
uglavnon..izašla jela po mene u razred do..a kroz hodnik dopiru glasovi dice..pjevušili su već navedenu pismu..sa rukama na očima..čekaju iznenađenje...
i eto ga..i meni i njima...
osim dice tu je sidila i grupa studenata i nekoliko učiteljica..al nisan se da smest..
zavičen ho ho ho.....a dica maknu ruke sa očiju i onako radosno dičiji zaviču, zakriču ili šta ja znan kako bi to nazva...
..zaboravija san šta san brblja u prvi tren..al san onda sija na stolicu i počeja govorit da iman darove za njih..a i ima san ih..neman pojma šta je jela umotala u papir a ja san iskrenija i kesu bombona u vriću..
i dodje meni prvo dite i ja kopan po vrici..trazin di je paketić sa njegovin imenon..a iz prvog reda..jedan mali komentira: a cvike ti nemaju stakla...ja se pravin gluv..
dan tome prvome poklon i koji bombon i kažen mu da san mu ja poklonija bombone kako bi ih on poklonija svojim najboljin prijateljima..dite se lipo zahvali i pa dodje drugo..i kopan ja po vrići,kopan..a oni mali opet komentira: a imaš majicu ispod te...a ja ništa..a on opet: a vidi ti cipele, kupi pumine...na šta san ja umra od smija..pazi ti malog potrošača..c-c-c..
dođe meni treće dite..jela ga dovede..mali jure koji radi po prilagođenom programu..
malac stane isprid mene..i onako kroz cvike gleda, blesi..iskreno virujući da san ja stvarno dida mraz...onako cili u malome šoku dan ja juri poklon i šaku bombona..a on onako nekako promrmlja hvala i presritan ode..
zareda se iza njega još dice..onako..zabavljaju se..smiju..guštaju..
i mali potrošač dođe na red..kad je doša blizu upadne mi onako podrugljivo da i on ima takvo odjelo..ja mu dan poklon i hrpicu bombončića i kažen mu da mu ih eto al da šuti :)...a moš mislit.. :)..nastavi on sprdat..i neka je...
..dođe na red mali sa cvikama..neznan zaboravija san mu ime..i stane isprid mene..ja ga pitan da jeli bila dobar..a prije nego je on stiga ista reć ili klimnit glavon, pola zazreda zaviče da nije..da ih on tuče..da je zločest.. hm..pazi sad..nemoš ditetu nedat ništa..a kad daš oni drugi mogu reć da nije fer da i on dobije nešto, bez obzira šta je bija zločest...
pitan ja njega da jel bija zločest ka šta ostali kažu..a on onako ukočen i sa izrazon krivice gleda u mene i muči..a razred viče..je je..bija je zločest..
ja ga gledan..a on se ni pomaka nije..govno mu stoji kraj nosa..čak nije ni u nosu..pogled mu stoji na meni a na licu neki igrč na kojemu baš vidiš da mu je krivo..al nezna šta bi...
dan mu poklon i sakicu bombona i kažen mu da ću mu ga dat jer će se on popravit i da je on ustvari dobar i da bombone da najboljim prijateljima.
on onako milo kaže hvala i ode na svoje misto...
podilija ja poklončić svakome..dignen se na noge i dilin ostatak bombončića..onako uz gegove i zajebanciju.. neznaš ko više gušta..ja ili oni..a oni mali potrošač me udara u drob i viče: ovo nije pravi drob..nije pravi....guštamo...
priđe meni mali zločesti i daje mi bombon i govori da ga on oće dat meni..
scena ko iz filma...
nisan mu uzeja ga uzeja..reka san mu da san ga ja da njemu da ga on pokloni nekome..neka ga pokloni onome koga je tuka..on kaže dobro i ode..
neznan..možda ga nije da nikome..a možda i je...
al ono šta san vidija taj tren..to dite kojemu je krivo šta je bilo zločesto..ima san osjećaj da me gleda ka Boga..i da ćemo se i mi nać posrani i žalosni kad nas Sv. Petar štagod upita..
bilo je još toga..al neću više...upila san i ovako...
uglavnon...ho ho ho...pozdrav pri odlasku, oni mašu, obećaju da će bit dobri..da dođen i dogodine...sve u svemu..jako interesantno..nisan tako očekiva..stvarno..
žaj mi jedino šta nisan ima više vrimena igrat se sa njima...
e da rečen još i to da san razbija kaiš [jedva san ga zakopča :)]..i laštik od brade..al zašilo se sve.. :)
Post je objavljen 23.12.2004. u 01:32 sati.