na tomsonu
nedjelja , 14.09.2008.
kako mu je ime pitan ja kažu marko a bezime kažu perković a ko je tomson dede mi recite kažu šnjin je mlatijo četnike...
bili ti mi juče, ode u gorici na tomsonu.tribaj bit na radnika ali su ga metnuli u dvoranu zaradi kiše.imali smo bresplatne četri karte na kojizi isto piše tomson i nacrtan mač. bilo je malo gužve prid dvoranon ka smo ulazili. pulicija nas je primećala i pitala štati je ovo štatije ono a mi njizi nismo ništa pitali.pušćali nas jopet.u dvorani vruće nemere se disat a znoj nas probijo za minut. nije bilo mista gorika di se sidi i gleda pa smo bili doli di se stoji i gleda. dica su brzo izila pucke pa su odma ožednila. žena ji je unda odvela da ji napoji, a ja osta čekat tomsona. isprid mene vagun momaka u majicon šta se crne ki ugalj.mavaju barjakon i deru se da triba ić u boj.niki kleče s rukon u ariji.božeprosti ki muslemani u đamiji. a neka naše mladeži neka se veseli.prošlo je pola ure a tomson još nije uliza unutra.taman san reka ženi da oćemo li ić svojon kući jer da pivača nema. ona kaže da je to tako kod nji da su oni zvizde i da ji zato triba čekat i po dvi ure da to nije ništa. slegnijo san sa ramenin i primuča šta san tijo reć.e unda je banijo. uši mi je probilo kad je zagrmila ta mužika. počelo je sve oko mene skakat i pačit rukon u ariju.i ja san prova tako ali se ništa nije trevilo.unda san prista.drugi nisu pristajali vego su i dalje skakali derali se u tomsona a on u nji. letriku su utrnili, a nika su svitla svaki boja plazila oko nas. nisan ni jedno moga uvatit. vidijo san da su svi uznojeni oko mene i da ne patin samo ja od vrućine.unda je tomson reka a nu kolko dice ima vode ajte ji dignite na ramena saće bit jedna pisma za dicu. moji oba pružili ruke i viču digni mene digni mene. a meni likar nikidan reka da mi vratne kosti nevaljaju da su u nikoj opoziciji. a oni da ji oba dignen.šta ću diga san težeg a lagnjem san reka eno ti matere.nije mu bilo pravo jer ga mate digne sebi do brade. nema veze mislin ja koda tomson vidi doklej dici glava. kad san spušća težega koda san se ponovo rodijo.bogu vala nije više bilo pisama za dicu vego za nas starije.ivane pobratime ta mi je dobra pa unda vitre s dinare pa dida sa svilaje gleda na petrovo polje ta mi je najbolja više se ne sićan jer je bijo mrak. al nismo ti mi ostali do kraja pivanije.ošli smo ti mi ća napola.vanka nas dočekala kiša izneba i zemlje šta se ono kaže. a nismo imali lumbrele.morali smo trkat di smo ostavili undajija.ostavili smo ga di peru aute.kompletno pranje šezdeset kuna.ja ga radije sam operen.e jesmo okisli.ki pivci.
komentiraj (6) * ispiši * #
