Macchiato...

10.11.2012., subota

Tajkun Sale

- E. di si stari? - Pozdravi me poznanik jutros dok san u miru pijucka svoju kavu i lista Slobodnu. - Ostavi i meni koje slovo...
- A evo malo - odgovorin. - A di si ti, šta se radi?
- Ništa, evo vrtin se... Znaš i sam kako ide... Subota ovo, ono.
- Aj, pazi samo da ti se ne zavrti.

Odahnija san kad je proša dalje. Nekako mi baš i nije bilo do palamuđenja jutros, ali šta ćeš... Moraš sa čovikon izminit par riči kad ti se već lipo javlja, tek toliko da ne ispadneš kakav lapan bez potribe.
I baš kad pomislin da san proša lišo i da san ga se rišija, eto ti njega nazad.

- E, znaš li koga da prodaje kakvu kuću ili stan?
- Šta bi kupija šta?
- Pa bi nešto malo... Uzeja bi kakav kreditić, pa, onako, kakav stančić ili manju kućicu...
- A neman ti pojma, dragi. Pa, pogledaj u oglasima. Tamo nema šta se ne prodaje.
- Ma gleda san već, ali nikako nać nešto po guštu... Jebi ga, tako ti je to kad se ne možeš nosit sa jačima.
- Kojin jačima? - Upitan zbunjeno, jer koliko ja znan ponuda je daleko veća od potražnje i ako ništa drugo, baren nekretnina ima za svih i to više nego je potribno.
- Ma problem mi je oni tajkun Sale...
- Koji Sale i šta je s njin? - Upali mi se debeli kveščn mark iznad glave.
- Ma taj je, izgleda, pokupova sve najbolje kuće, a nama sirotinji šta ostane.
- Ja stvarno neman pojma ko je taj.
- Pa oni tajkun šta se bavi ulaganjen u nekretnine... Pari mi se ka da je naumija sve pokupovat.
- Nikad čuja.
- Šta? Ne znaš ko je Sale?
- A jebate, odakle bi zna? U novinama ništa o njemu ne piše...
- Pa normalno da ne piše... Sve su to muteži šta svoju marćapiju drže u tajnosti, a koji bi in se novinar tija zamirit...
- A kako onda ti znaš za njega? Di si ti pročita?
- Eeee, nisan pročita... Ja san to svojin očima vidija.
- A šta si to vidija, bog ti da zdravlje?
- Pa, vidiš, malo san obilazija okolo i, onako, gleda te kuće i stanove. I znaš šta san vidija?

Slegnen ramenima ravnodušno, znajući da će, zanimalo to mene ili ne, dat odgovor na svoje pitanje.

- Skoro na svakoj drugoj kući koja se prodaje vidija san veliki natpis "FOR SALE",,, Koliko ja znan engleski, for znači za, pa samin time nisan u te kuće ni ulazija, jer koji ću klinac tamo, ako ih je Sale sve kupija ili ako su sve rezervirane za njega... I pitan se samo odakle lupežu toliko love da sve to može pokupovat. Sve tu meni nešto smrdi, prika moj. Gadno smrdi...


03.11.2012., subota

Oj, vitriću Šime...

...jeben te u ime...


- Jebate prika... Ja više neman pojma ko je ovdi lud...
- Ma šta ti sad nije jasno? Daj pij tu kavu i ostavi me sa teškin temama najranije ujutro... Još nije ni jedna ura, a ti bi već raspravlja o nečemu...
- Kako neću... Evo su se i naši počeli preseravat, pa svakon malo većen vitriću davat ime... Ovi je Ladislav, drugi će bit Domagoj... I tako dok sva plemenita imena ne izredaju, a onda će na red doć kakav Ibro, pa Kemal, Sulejman...
- Ma jebe mi se za te američke pizdarije...
- I meni, ali još malo pa će i svoj prdac imenovat.
- Misliš, ono, ka i ove vitrove... Svaki slideći dobiva ime abecednin redon?
- E... I oni tihi imaju muška, a oni glasni ženska imena...
- Ka, ono, Tihomir i Spomenka... Onako da znaš koji je po redu, kakav je i kako se čuje, vonja li ili ne...
- E,e baš tako...
- A zašto glasniji dobivaju ženska imena?
- Pa i one su glasnije, jebate. Di god se okreneš samo njih čuješ.
- Kad smo kod toga... Otkad god smo sili meni ovdi nešta vonja... ka da smo kraj konduta...
- Neman blage...Ja ne njušin ništa...
- Evo ga...evo ga opet... Osjetiš li sad?
- A, to... Ma šta se treseš... To je samo Šime...

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se