Macchiato...
10.11.2012., subota
Tajkun Sale
|
- E. di si stari? - Pozdravi me poznanik jutros dok san u miru pijucka svoju kavu i lista Slobodnu. - Ostavi i meni koje slovo... - A evo malo - odgovorin. - A di si ti, šta se radi? - Ništa, evo vrtin se... Znaš i sam kako ide... Subota ovo, ono. - Aj, pazi samo da ti se ne zavrti. Odahnija san kad je proša dalje. Nekako mi baš i nije bilo do palamuđenja jutros, ali šta ćeš... Moraš sa čovikon izminit par riči kad ti se već lipo javlja, tek toliko da ne ispadneš kakav lapan bez potribe. I baš kad pomislin da san proša lišo i da san ga se rišija, eto ti njega nazad. - E, znaš li koga da prodaje kakvu kuću ili stan? - Šta bi kupija šta? - Pa bi nešto malo... Uzeja bi kakav kreditić, pa, onako, kakav stančić ili manju kućicu... - A neman ti pojma, dragi. Pa, pogledaj u oglasima. Tamo nema šta se ne prodaje. - Ma gleda san već, ali nikako nać nešto po guštu... Jebi ga, tako ti je to kad se ne možeš nosit sa jačima. - Kojin jačima? - Upitan zbunjeno, jer koliko ja znan ponuda je daleko veća od potražnje i ako ništa drugo, baren nekretnina ima za svih i to više nego je potribno. - Ma problem mi je oni tajkun Sale... - Koji Sale i šta je s njin? - Upali mi se debeli kveščn mark iznad glave. - Ma taj je, izgleda, pokupova sve najbolje kuće, a nama sirotinji šta ostane. - Ja stvarno neman pojma ko je taj. - Pa oni tajkun šta se bavi ulaganjen u nekretnine... Pari mi se ka da je naumija sve pokupovat. - Nikad čuja. - Šta? Ne znaš ko je Sale? - A jebate, odakle bi zna? U novinama ništa o njemu ne piše... - Pa normalno da ne piše... Sve su to muteži šta svoju marćapiju drže u tajnosti, a koji bi in se novinar tija zamirit... - A kako onda ti znaš za njega? Di si ti pročita? - Eeee, nisan pročita... Ja san to svojin očima vidija. - A šta si to vidija, bog ti da zdravlje? - Pa, vidiš, malo san obilazija okolo i, onako, gleda te kuće i stanove. I znaš šta san vidija? Slegnen ramenima ravnodušno, znajući da će, zanimalo to mene ili ne, dat odgovor na svoje pitanje. - Skoro na svakoj drugoj kući koja se prodaje vidija san veliki natpis "FOR SALE",,, Koliko ja znan engleski, for znači za, pa samin time nisan u te kuće ni ulazija, jer koji ću klinac tamo, ako ih je Sale sve kupija ili ako su sve rezervirane za njega... I pitan se samo odakle lupežu toliko love da sve to može pokupovat. Sve tu meni nešto smrdi, prika moj. Gadno smrdi... |
03.11.2012., subota
Oj, vitriću Šime...
|
...jeben te u ime... - Jebate prika... Ja više neman pojma ko je ovdi lud... - Ma šta ti sad nije jasno? Daj pij tu kavu i ostavi me sa teškin temama najranije ujutro... Još nije ni jedna ura, a ti bi već raspravlja o nečemu... - Kako neću... Evo su se i naši počeli preseravat, pa svakon malo većen vitriću davat ime... Ovi je Ladislav, drugi će bit Domagoj... I tako dok sva plemenita imena ne izredaju, a onda će na red doć kakav Ibro, pa Kemal, Sulejman... - Ma jebe mi se za te američke pizdarije... - I meni, ali još malo pa će i svoj prdac imenovat. - Misliš, ono, ka i ove vitrove... Svaki slideći dobiva ime abecednin redon? - E... I oni tihi imaju muška, a oni glasni ženska imena... - Ka, ono, Tihomir i Spomenka... Onako da znaš koji je po redu, kakav je i kako se čuje, vonja li ili ne... - E,e baš tako... - A zašto glasniji dobivaju ženska imena? - Pa i one su glasnije, jebate. Di god se okreneš samo njih čuješ. - Kad smo kod toga... Otkad god smo sili meni ovdi nešta vonja... ka da smo kraj konduta... - Neman blage...Ja ne njušin ništa... - Evo ga...evo ga opet... Osjetiš li sad? - A, to... Ma šta se treseš... To je samo Šime... |