Macchiato...
18.02.2012., subota
Linost je vrlina...samo je triba znat održavat
|
Nešto mi se zadnjih dana ne da ni treptat, a kamoli pisat šta suvislo. O tome da bi tribalo šta i radit, neću ni govorit. Nekako preživljavan pijuckajući makjato i listajući one papirnate ispljuvke od novina u kojima iz dana u dan imaš sve manje toga za pročitat. Kad te sastavi napad linosti, najgore šta možeš napravit je suprotstavljat joj se. Tek kad joj se usprotiviš ona se povampiri, otima se i ne da ti disat... Zato bi najbolje bilo prepustit se, opustit i nadat se da će proć... A ako i ne prođe, nema štete, jer, kako stari ljudi kažu, ko priši vrat lomi, pa je najbolje tako... laganini, pa kud stigneš. U prilog mojoj teoriji ide i osnovno načelo u religiji Sikha, kako je život pojedinca određen brojen udaha i kad ispuca bonus, za njega je priča gotova. To je sigurno ona budaletina Marko Polo pokušava po Indiji i Kini objasnit osnovne principe dalmatinske fjake, ali istočnjaci, kakvi već jesu, od toga su morali napravit filozofiju i brendirat je, tako da je sad prodaju po zapadu bez da plate lipe za autorska prava... Uvik san govorija da bi tribalo udrit restrikcije na naše duhovno naslijeđe. O, jeben li ti jezičinu Marko I tako, razmišljan ja... ako je čovikov život određen brojen udaha, onda bi tribalo sporije disat, šta me dovelo do dubokih spoznaja: - Šta duže piješ kavu, duže sidiš - Šta duže sidiš, manje radiš - Šta manje radiš, manje se umaraš - Šta se manje umaraš, sporije dišeš. - Šta sporije dišeš, duže živiš. I eto... poučen novin saznanjima, za ovu korizmu san se odlučija odreć rada. Možda malo teška srca, ali ako ništa drugo, zdravije je... |