22.01.2008., utorak

Rekoh da ću pisati... Ovaj će tekst prije svega biti o ljubavnim problemima, odnosno o odnosima, tak da prištedim vremena i truda muški dio populacije koji će ionako reći da bljuzgam bez veze. Rekoh da ću možda jednom napisati šta sam naučio u zadnjih mjesec dana o sebi, o ljudima, o vezama, o svemu. Kada bih krenuo pisati sve po redu, bilo kroz prizmu osjećaja, bilo kroz međuljudske odnose trajalo bi predugo. Stoga ću napisati samo nekoliko zaključaka do kojih sam došao ili na koje su me naveli neki ljudi. Oni će se prepoznati u svemu, ali kako su oni velikim dijelom zaslužni za pomak u mojoj glavi, nadam se da će im biti drago što ovo pišem. Kako mi je nedavno rekla jedna djevojka, napiši to, možda i pomogneš drugim ljudima... Iskreno, ne znam da li će ikome pomoći, da li to samo ja kasnim u razvoju, ali rekao sam da ću to staviti crno na žuto, pa evo ga... Mnogo ljudi, pa sam tako i ja funkcionirao, puno vremena provodi razmišljajući šta drugi ljudi misle o njima. Još više vremena se provodi u sličnim razmišljanjima kada su sa nekim u vezi, bilo koje vrste. Zašto je tome tako i zašto sami razbijamo svoje glave ne znam, ali sam shvatio da je to apsolutno nepotrebno. Ima li to uopće smisla? Jer na kraju se sve svodi na to da tako i tako nikad nećemo znati šta druga strana misli, čemu se nada, koji su njeni planovi... Naravno iz toga proizlazi da su iskrenost, otvorenost i razgovor temelji svake veze. Koliko ljudi danas može reći da ima takvo iskrene veze i da su zadovoljni sa svojim partnerom? Malo prije sam spomenuo riječ nada. Nadam se nečemu, želim nešto, hoću da se nešto desi... To je ljudski. Ali sada, šta mi imamo od toga ako nismo sposobni pokrenuti se, ako se ne možemo natjerati te želje ostvariti, probati ih realizirati, osvojiti nekoga, napraviti nešto da veza bude još čvršća, bilo šta, ali raditi na tome... Mnogo mi ljudi kaže da nisu zadovoljni u vezi na ovaj ili onaj način, manje više svi gunđaju, ali ostaju u vezama. Znam da je lijepo imati nekoga, nisi sam, imaš nekoga da te prati u svemu, sluša tvoje probleme, imati rame za plakanje, nekoga za maženje, seks je osiguran i sve to, ali ako u ovoj fazi nisu zadovoljni, nakon tri mjeseca, pola godine, godinu dana, kako će to tek izgledati nakon još koju godinu, ako toliko prežive skupa, ili ako sve završi vjenčanjem i onda nakon pet, šest godina shvate da su u braku sa osobom koja ih je živcirala od prvog dana. I šta onda...? Nada(la)o sam se da će se promijeniti, je poprilično popularna rečenica u takvim situacijama. Nazdravlje... Naposletku... sve se svodi na to da trebamo razmišljati, ali o sebi. Ne mislim sada da trebamo biti egocentrični, nego da trebamo posložiti svoje prioritete, kakvog partnera želimo, kakav bi trebao biti. A onda kada naleti netko tko nam se svidi, i ako priča zaživi, upitati se jesam li JA zadovoljan, je li meni dobro, ostaviti očekivanja na strani i napraviti sve sa svoje strane (u granicama normale) da veza uspije. Jer kada osjetimo da MI pobjeđuje JA, onda znamo da smo na pravom putu. Onda nećemo sebe moći kriviti ako sve ode kvragu. A ako nas netko drugi bude krivio možemu mu pogledati u oči i samo se nasmiješit, jer je naš obraz čist.

- 11:18 - Komentari (21) - Isprintaj - #