my_alterego
01.04.2006., subota
Suživot
Kaže se "krv nije voda"...ne nije, ali nije ni zlato...Smatram da se poštovanje treba zaslužiti, da to ne dolazi samo po sebi, samo zato što si nekome možda u rodu...Primjer je moja sestra...ona je jednostavno takva osoba da se ja s njom ne bih nikako družila da si nismo u rodu...Volim je, ali je takav karakter i to što smo sestre ne mijenja tu činjenicu... Ona je egocentrična, razmažena osoba koja gleda samo na svoju korist...Mislim da sam dovoljno racionalna da to vidim...i iako će ona meni rijetko pomoći, ja njoj ipak priskočim u pomoć kada joj to treba, upravo zato što smo sestre...Ali to ne mijenja moje mišljenje o njoj... Još više vidim kakva je sada kada sam prisiljena da živim sa njom (bez prisustva roditelja)...U stanu smo brat ona i ja...Brat i ja živimo zajedno već 4 godine i naučili smo se slagati...ali ove godine je došla ona i sve se promjenilo...Ja gubim živce...a nju to ni najmanje ne dira...i brat je pokušava urazumiti ali ne ide...Ona je voljna napraviti nešto samo ako to njoj odgovara ili ako nešto treba od nas...Neuredna je i otkako se ona doselila stan nam je kao da je bomba pala...sve ostavlja vani i neće da sprema za sobom...ja moram to...stalno se kačimo oko svega...od novca, spremanja, spavanja pa do toga da ja ne smijem dirati njezinu odjeću iako ona moju bez problema uzima...To me sve čini toliko nervoznom a iz nekog razloga joj se ne usprostavljam...jednostavno se maknem...jer sam već naučila da ne vrijedi...uvijek izgubim... To je jedan od razloga zašto sam počela pisati blog...da si dam oduška...jer ne mogu sve to držati u sebi...Jedva čekam da se odselim odavde jer ću poluditi...Ja znam da se ona neće promjeniti jer je jednostavno takva i jedini izlaz je da se ja maknem...a to će morati pričekati dok ne završim faks i zaposlim se... |