Moj pinklec

subota, 20.08.2016.

Za Štefeka z Međimorja




Dragi Štefek,

sam sprečitala tvoju knjigu i mi se fest dopadne.Si zbiljam provi avangardni kniževnik, pak ne znam ak ti smem napisati ono dragi, ali nebum sad prekrajala napisanega. Bi bilo samo grše za videti da šaram i brišem.

Sam se malo vučila i međimorskega jezika kaj je sličen mojem zagorskom, a su obadva jezika puno lepša od onih stranjskih jezikih. I, znaš, moram ti dati zapraf da se na grockem ili štečunjskem jeziku, makar su naši i lepi, ne more povedati fse kaj je človeku f srcu , ali na duši. More se reči, ali ne i začutiti ono pravo kaj je f domaći reči skrito, nemreš videti pred očmima fse one tranike, hoste, injve, pak ni Đunđu , ni Šeku, mojega psa ali pajciku pikušu.

Fse so mi tvoje pripovetke lepe i bum ti povedala po istini, al naj ostane med nami, da su ni soze tekle. Malo od smeha, malo od lepote, malo od grenkobe, pak još male od sečajnj na cajte kaj jih več ni, niti jih več nebu. Dobro je da si fse to zapisal.

Si štundiram da bi moral i dlje zapisovati, kaj bi se jemput znalo kak je danes bilo.

Samo me jeno muči. Mi se vidi da znam gdo je mogel na Zrinjfcu skriti Puklješovu trokoljicu, ali nebi bilo lepo da izdam pajdaša, a ti se probaj domisliti sam. Je of na kojega mislim fest dobar pajdaš, sam rad dela huncutarije i se ni treba na nejga jeziti.

Sad te lepo pozdravljam i želim ti puno zdrovlja od Boga i ot srca svojega.

Fala ti za lepu knjigu, bum ju opet sprečitala.

Faljen bodi Jezuš Krištoš i Marija.

Pinklecofka
- 09:33 - Komentari (16) - Isprintaj - #

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Opis bloga

  • četvrtak, 31.01.2013.
    Moj pinklec

    Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje.
    Dobila sam ga na dar.
    U njemu čuvam kapljice rose...... neke poklonjene, neke ukradene, neke koje su se same ušuljale u pinklec, neke koje sam sama sakupljala za vrijeme nekih jutarnjih šetnji.
    A svaka kap je svijet za sebe, priča za sebe, jedan tren, jedan život, doživljaj, osoba....i opet sve to zajedno u toj istoj kapi..... tuđoj... mojoj... svojoj....
    U pinklecu su i kamenčići. Oni čuvaju kapi, čuvaju priče i energije mjesta i ruku koje su ih sakupljale u nježno stavile u pinklec.Tu je kamenčić iz Zelenjaka, Jojoovi kamenčići iz Španjolske,Dodoov veliki kamen sa Biokova i kamene skulpture sa Paga, Đurin iz Međugorja, onaj iz Maksimira.....
    U pinklecu nosim i Brazdine fotke sa uhvaćenom ljepotom.
    Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje. On je na mom ramenu, ja sam u njemu ,zajedno sa anđelima koji se igraju u njemu, koji ga ponekad i nose.




od 5.5.2013. 12.00h

  • Flag Counter

Fotografije

  • BRAZDE ( Flickr )
    ZB ( Flickr )
    ( osim ako nije posebno napomenuto )


  • Uvjeri me
    u sve ono što sam nekada vjerovala,
    što sam nekada bila.
    Uvjeri me
    da je nebo i dalje plavo,
    da sunce ima sve boje smijeha i dječje igre,
    da se u kap rose može sakriti čitava šuma,
    da se pogledom mogu grliti daljine oku nevidljive,
    da se još nerođenu pjesmu može pjevati.
    Uvjeri me
    u sve ono što sam nekada vjerovala,
    što ti i danas u tišinama vjeruješ.