[tu pa tam]
veni . . vidi . . vic(či)i .. PRAHA !
da da da. vratila se ja sa maturalnog vozikanja/tulumarenja i svega u paketu iz d beča/d praga/ d budimpešte. i nema boljeg osjećaja nego doći u hrvacku i napokon probaviti jestivu hranu a da nije mekdonalds big mek meni...i napokon leći u svoj krevetac a znati da te sutra u 8.00kod recepcije ne čeka onaj sadistički nastrojeni vodič denis ( "vragolasti denis ima mali penis"). denis je bio veoma mudar mladić koi nam je zlostavljao nemilosrdno uši sa idiotskim pričama o princezi Sissy i podacima kao : imala je 43kile, 1.73visoka, jako anorexična, rodila sina sa 7kilograma( djete?! tele rekli smo mi ) i statističkim podacima o njenim zubima. da...imali smo detaljan pregled svakog ispadnutog zuba u vremenskom periodu od 5godina. onda nas je pokušao dokrajčiti nekim operama da osjetimo austrijski duh.
ja sam austrijski duh osjećala jedino kada sam svoje spasenje ugledala u školjci u nekom bečkom kafeu koi kavu naplaćuje oko 21 kunu. za te pare morala sam sama sebe uvjeravati da je kava posuta zlatnim listićima.
¤ zlatna školjka u austriji...majka svih ostalih školjka¤
a javni vecei u beču su posebna priča, uđete u vece i nemožete vi sada tu ko u balkanskim zemljama ubacit tih bijednih 50centi u neku padelu i ajde udri na pišanje..ne.
uđete unutra, neka transvestitno našminkana žena vas posloži u red, i onda vam uzima pare ( uz to ko pravi reper zavija : 50 cent, 50 cent,50cent ), onda kada se napokon neki vece oslobodi, ta žena ko tamničar sa ključem oko vrata vas gurne unutra i zaključa. i onda kada napokon obavite vece potrebe morate biti što glasniji da vas pusti van.
ja sam zaglavila na jedno 5minuta dok nisam smislila slogan oslobođenja: " 50cent in the wc"
nakon tog dojč nastrojenog beča, napokon smo se u busu izdrndali do praga i napokon ljubili tlo ispred hotela Rhea. svima je već bil puna kapa busa i vodiča i svi smo umirali od gladi.
sobe su bila tiha žalost, nou televizija, nou balkon, prozori se jedva otvarali pa smo mislila da ćemo se laganini ugušiti kroz ta 4dana.ali ona je super herkula ( ivana ) spasila d sičuješn i uspijela nam priskrbiti kisika.
tuširanje je bio extra doživljaj..razvaljena vrata, nestabilna tuš kabina...ručnici sumnjivih mirisa...kreveti sumnjivih mirisa...soba sumnjivi podrijetla.
i ono...spustili se mi ko izgladnjeli idioti na tu večeru, sjeli za stol. sline cure od same pomisli na hranu...dođemo tamo kao reče denis da je samoposluga. nabili se sa tanjurima kod neke antipatične ženurine koa je dirigirala sa svim priborom u rukama. bacila mi je na tanjur olimspijskim pokretima bacanje kladiva doslovce tri krumpira koa su odzveknula koa da je kamen pao na tanjur. kasnije se ustanovilo da su bili sirovi tako da ih se jedva moglo rezati. meso je djelovalo ko da je par puta uskrslo i ponovno servirano a jednio što je davalo dojam da je friško je bila prekuhana pašta.
no ipak bog nam se smilovao pa nam je ukazao put do alberta ( neki market ) si smo bili svakodnevni gosti od 0-24. albert je imao tako nenasmiješne prodavače ljepih lica koe smo mi obožavale mučiti da bi se nas par poredalo na kasi i ljepog/antipatičnog dečka par puta tražiti da donese neko bevezno sranje sa najdulje police. račun nam je svaki put sve iznerviranije i nerviranije bivao uručen.
¤ piknik na ručnicima ¤
a da nas hrvata ima bio kuda potvrđuje to da smo naletili na pizzajola iz poreča, nekog kanađanina iz hrvacke koi nas je uvjeravao da se trebamo pazit engleza jer oni dolaze u prag se ženit. engleze koe smo mi upoznale su pobjegli od nas. haha.
lorena je prestrašila neku kineskinju u liftu. nas par onako skockane za izać van u upadne neka kineskinja i dođe njoj lorena p. : do you have a chewing game? ova se ustrašila kakav je to žvakajući igraća i pobjegla iz lifta.hahaha.
kako prepoznati turiste u pragu? pa čim se slikaju u tramvaju.
¤ hoha, ja i meca ¤
i ovom prilikom se moramo zahvaliti vodiču denisu koi nas je tako precizno uputio u vozni red da smo nas preko 15 ko hrvacki idioti čekali sat i pol/ dva tramvaj.
¤sitting on d rain ¤
svašta smo mi u tramvaju doživjeli...uđemo i sjednemo i taman se neki stari digne i počne šamariti neku curu iza nas. ja pod veselim alkoholnim utjecajima sam izvikivala :stop naslilju među djecom, ali nisamo bila doživljena. i tako barba gurno curu kroz tramvaj i sjedne on fino. nakon par minuta on i njegova kezuba teta počnu neš meni govoriti. ja luda. i baš ko da ću sić na nekoj xx stanici žena pokaže na moe ljepe/visoke/crvene strake i nasmije se. sejvd baj maj šuZZ. od tada sam svaki put nosila te crvene starke. sigurnosti radi.
a ljude koe smo nas 6 upoznavale po ulicama teško će se zaboraviti.
prvo smo se fino nacugnule u pazite vi di: pravom pravcatom IRSKOM pubu okružene pravim ircima...( ak ste inčrsted odite na ajriŠ_pub) 
ja sam mislila da ću zaplakat od sreće, al nisam nego sam popila dvi litre piva. pivo pitko, fino, ljepo..atmosfera super..još smo mi pjevale za stolom neke naše hrvacke narodne ko . vukovi umiru sami uz pripadnu koreografiju, neka sranja od ivane brkić i bilo je ful cOOl pjevat a da te niko ne kuži. još nam svi ko pljeskali.
još nam je za stol došao neki tip totalno gol i onako se fino naguzio i vikao: spank me ! a siroti. da mu je faca bila ko guza možda i bi.
i tako mi iz te atmosfere pune muškaraca u kiltovima koi su slavili pitajBogaŠTa otišle na ulicu.
prve koe smu upoznale bili su dva stjupid amerikanosa.
koje smo izpilile do smrti.
¤ on bi mogo da pjeva: don t wanna be an american idiot. hahaha. tip je sa sobom furao starog po gradu. hahaha. i još nam se nudio da nam radi striptiz za 5dolara. o jadniče¤
rješile se amerikanosa koi je neznaju tko je UŠER, kupile si štoka, ja lorena i meca, uletile u neki portun u centru da bi se pourinirale jer nakon dvi litre pive...joj.
u hotelu pijana masa baulji hodnicima, recepcija ludi jer smo koa preglasni i vrhunac večeri : kreativni luka se sjeti uzeti vatrogasni aparat i pošpricati marinu ispod ručnika. da ne ulazimo u detalje...ta pjena ušla na neka khm khm mjesta. e luka luka. ma curi sve bilo 5.
¤ meca % lorena ¤
iduću noć zaključile da je prava zabava u gradu a ne u hotelu, došle u neki super pub Batalion di je piva bila kažnjivo jeftina, lijepo si popili, rasplesali..meca i ja umirale od smjeha kada nam je tip neki došo plesat oko nas i pordavat spike da je pleso sa đastin timberlejkom.
a njegov ples je podsjećao na šepurenje vilin konjica.
još mi e i poso ponudio: da radim ko konobarica u njegovom klubu u mančesteru.
¤ desna strana stola¤
jedine dve riječi koe trebate da znate u češkoj su ZDARMA ( besplatno) i SLEVA ( popust ).
¤ a ovako su izgledala sva naša razgledavanja u 8.00¤
najjači vodič od svih je definitivno bio stari rudolf koi nam je izpsovao sve od sunca do mjeseca...jer ga nitko nije šljivio.
u hotel bi se vratile apsolutno mrtve..odnanale sat/dva i opet sve iz početka.
¤ ko možemo mi...¤
¤ zZZZzzzZZZZ¤
e da. upoznali mi i neke njemce kojim sam nadobudno pokušavala objasniti psovku jebem ti mater. tu noć praškim ulicama je odzvanjalo: dog fucks your mother! ... i osim pišanja po portunima usavršile smo u pišanje između autima.
apropo...zadnju večer je netko bogami usavršio neku drugu vrstu nuže u tuš kabinu. to je bio odvratan prizor koi će se generacijama pamtit.
¤ evo napokon je i petrović na blogu. to je onaj u sredini ¤
¤ češka jana-koju drži mr.poppers ¤
e tako mi je žao šta nemam sliku jednog božanstvenog biće koe sam upoznala a kliče se -carlos-. božanstveni latino je from mexico i izgleda kak da je iz sapunica ispo. i sha reći negooo.....ima da se fraza french kissing preimenuje u mexican kissing.
u budimpešti smo spizdili od razgledavanja jednog te istog pogleda sa svih strana grada. ovo je slika jednog zgodnog tipa koeg smo ko fol neprimjetno isklikavale da nam se sam nasmijo u fotić.
¤ svit lajk čoklit ¤
grujevićka d madr tereza.
striper be razreda kojemu je danas rođendan! Marko hepi brzdeJ :))
da se ne kaže da smo prespavali baš sva razgledavanja..
naše noći, naši snovi..krevet smo djelilie opet ja i hoha. khm khm.
normalna hrana e bila jedino na brodu na vltavi.
na čardama
dobri duh našeg putovanja-razrednik neno drobnjak. buahahaha jadničak je zadnju noć u budimpešti dežuro na hodnicima i pričo nam kako bi jeo pečene ribice..srdele. a faca je on znate. čovjek je s nama exirao tequilu dum dum. i onako izađe kroz vrata i dobaci neš ala : to svaki dalmatinac mora znat. u tom stilu neš.
meca/ja/kokice/fontane. na tim fontanama što plešu u boji polovica nas je zaspala a polovica je jela bauljila okolo.
mekane stolice za spavat
i čarape su puta vidle
ja i moje extraordinarno poziranje
ee baj d vej..ovo je prag.
er..ljudi moi to je to za sad. bilo je toga really mac mac.al ko će se toga sada svega sjetiti..uFFF. ako bog da biće još texta i slika.
pzdRFF
