četvrtak, 24.05.2007.

Jer smo Jacques i ja suputnici.

Adrien. Adriene ne inati se! Vrati se! Adriene ne inati se! Vrati se! Grudu snijega koju si bacio na mene u Chamonixu prošle zime, sačuvala sam. Još je na kaminu kraj vijenca svadbenoga moje jadne mame, ubijene od oca moga pokojnog, giljotiniranoga jednog tužnog jutra zimskoga ili proljetnoga… Priznajem griješila sam to znam i sama, nisam se vraćala kući godinama, no ja sam od tebe krila da sam u zatvoru bila! Priznajem da sam pogriješila, često sam tukla psa no ja sam te voljela… Adriene ne inati se! Vrati se! I Vrbovu granu tvoju kujicu malu, koja je krepala bijedna prošloga tjedna i nju sam sačuvala! Stavila sam ju u frižider i kad otvorim vrata da bih uzela pivo vidim ju mrtvu jadnu zvijer i tako mi je krivo. Pa ipak to sam ja uradila jedne večeri da mi vrijeme prođe čekajući da dođeš! Adriene ne inati se! Vrati se! S kule Saint Jacques, s vrha te kuće skočila sam prekjučer i ubila sam se jer sam te ljubila. Jučer su me sahranili, na prekrasnome groblju, a ja sam mislila na tebe. Večeras sam se vratila i sjela za stol u stanu gdje si šetao gol dok sam još bila živa i čekala te… Adriene ne inati se! Vrati se! Pogriješila sam znam i sama, nisam se vraćala kući godinama. No ja sam od tebe krila da sam u zatvoru bila! Priznajem da sam pogriješila često sam tukla psa no ja sam te voljela… Adriene ne inati se! Vrati se! Jacques Prevert

Komentari On/Off