Kad razmislim o tome gdje sam i gdje se nalazim zakljucujem da sam nitko i nista, postignula sam jedno veliko nista i to me iznova raduje svakog jutra. U meditaciji i pronalazenju sebe nistavnost, praznina, nula, vrlo je bitna, nekima je gotovo nedostizna... A gle mene.
Istina, nikad nisam bila previse ambiciozna, nikad nisam tezila tome da budem bankarica i clan nadzornog odbora, sutkinja, neka vrlo utjecajna politicarka, ravnateljica skole... Mene to nikad nije zanimalo. Sada, nekako, bas mi je drago da je ispalo ovako kako je ispalo, pa se mogu posvetiti nekim po meni puno vaznijim stvarima koje me istinski usrecuju.
Kazu da nakon neke dobi zene imaju onakvo lice i onakvo tijelo kakvo zasluzuju, pa ako je to istina, onda mi je nekako jasno zasto sve zene koje vrse neku bitnu funkciju imaju podbradak i otecene noge. Mislim, nitko mi ne moze reci da Kosorica ima problema s tezinom, ali kad je pogledam, ona je sva otecena, podbuhla, neispavana.... Hvala dragom Bogu, ja problema sa spavanjem nemam, malo da se smirim i primirim i eto mene- hrcem usred obiteljskog rucka. Onda gledam te neke zene dok pijem kavu u nekom od zadarskih kafica- pa jebote sve su neke bitne i vazne, covjek bi rekao da okrecu milijune na trzistu dionica, da o njihovim potezima ovisi tijek globalizacije... Ali onda kad ugledam njihova stisnuta, tanka usta i obraze bez boje, ma njih zapravo nista i nitko ne ceka.
Neke sanse prokockamo, neke sanse iskoristimo, neke sanse su na pomolu...O sansama i mogucnostima znam jako puno i sve se svodi na to ako ucinis potez A, B i C ce uciniti ovo ili ono. Bitno je samo ne povrijediti nikog: nisam na poziciji da kao doktorica ili sluzbenik u komunalcu primam mito, ne znam puno o korupciji i moji mama i tata sigurno se nisu obogatili na tudjim otkazima ili zato jer ljudima nisu placali doprinose, nisam sutkinja da mogu biti podmitljiva i pristrana i hvala dragom Bogu na tome: volim kisnuti na kisi, gacati u gumenim cizmama po beskrajnim poljima sela u kojem zivim, volim upravo peceni domaci kruh, kasni dorucak, dobar film, knjigu, novine....Volim miris pokosene trave, nacijepana drva, miris kapule koja se dinsta, papar na salati. Volim gledati galeba u oci, polizati sol, oprati ribu u moru tako da se ne ispere njezin puni okus. I tako mi je drago da nisam vazna, nisam bitna, ali sam itekako ziva.