petak, 23.03.2007.
Dobra i loša vijest
Dragi moji, ima dobru i lošu vijest!
Koju ćete prije?
Evo dobre – jutros brojim ukupno 79,70 kg žive vage (na golo).
Hura!!!!!!!
Ma presretna sam.
Bitno da se izgubila ona brojčica od 8 na vagi. I ne ponovila mi se.
DaleM , NIKAD VIŠE NA VAGI PRVI BROJ NE SMIJE BITI 8 ILI 9.
A bilo je.
Ne želim si to više priuštiti. I gotovo.
A sada loša vijest.
Nisam odradila VODENI dan.
Možda i nisam imala previše volje.
Ne mogu reći da se kajem. Ne, ne kajem se.
Jutro sam počela sa vodom. U podne sam zbog slabosti pojela nekoliko datula, i..... tako je počela.
Kada sam došla kući još mi je samo trebala potvrda moje kćeri da baš i ne moram biti na čistoj vodi jer čisto solidno izgledam, i tu je priči bio kraj.
Za čas sam maznula tri odreska teletine i punu zdjelu zelene salate sa mladim lukom i..... Bože kak sam se dobro osjećala.
Ma je..eš savjest.
a href="http://imageshack.us">
Ak' mi se baš i prime ta tri odreska, nek' im bude. I prosim lijepo, molim da mi se uhvate na cice. Od njih i tako više ništa nije ostalo.
Joj Bože, tek sada vidim kako mi je drago pisati o jelu.
A da ja vama pišem radije kuharske recepte umjesto ovih ovdje jadikovki?
Vjerujte, imam ih toliko da bih zasjenila i Golog kuhara. Ma šta Golog kuhara, sve njih zajedno!
I tako vam ja danas nastavljam dijetu rižicom i špinatom.
I pravim se kao da ništa nije bilo i kao da VODENI DAN niti nije trebao postojati.
Pravo mi budi!
Dakle:
24.01.07. – 87-88 kg ( više ovo drugo)
07.02.07. – 84,80 kg
22.02.07. – 83,50 kg ( poslije vodenog dana).
0603.07. – 82,50 kg
23.03.07. – 79,70 kg ( poslije nevodenog dana)
cilj: 72-74 kg na kraju dijete i 90 dana.
- 12:35 -
Komentari (10) - Isprintaj - #
četvrtak, 22.03.2007.
Majstorije i rekreacija
Dragi moji blogeri…
Ovih dana se nagomilalo previše obveza pa ne stigoh niti pisati, niti komentirati.
Popraviti ću se ovih dana, dajem časnu riječ.
Inače, kad sam zlovoljna ne pali kod mene rekreacija, fitness, pilates……i tandara mandara. Ma to vam je za neke razmaženke, a ja to definitivno nisam.
Ja sam fino krenila sa konkretnom rekreacijom.
Ništa se ne plaća, ništa ti ne treba, oprema najjeftinija, izgubiš poprilično kila, spavaš poslije kao beba, a u kući ti red i mir.
Ma bojala sam cijelu kuću.
Da, da. Netko je morao platiti ceh mojoj zlovolji i jadikovanju. I sad smo si kvit. Tako sam slatko umorna i zadovoljna da vam ništa neću reći.
Ne moram vam reći da sam se prvi puta u životu susrela sa pojedinim stvarima kao što su bušilica, izvijač, čekići, pila, lojtra i tko zna šta sve ne. Do sad sam se družila sa manje-više samo kuhačama i loncima. Sada sam otkrila sam jedno veliko carstvo alata i raspametila se. I sve bi mi to trebalo.
Bože, možda u meni stvarno leži neki skriveni talenat, a da ja to do sada nisam znala. Dobila sam strašnu volju i ideje za uređenje kuće. I mislim da bih sve mogla sama, samo da mi je alata.
Pa bar mislim.
Oduševljena sam čega sve nema, i kako je zapravo sve relativno lako napraviti. Postoji milijuni polugotovih stvari koje samo treba spojiti, obojati već gotovim smjesama i slično. Ništa nije Sveto pismo.
A ja se divila muškarcima kako su jako pametni, vješti, snalažljivi, kako sve mogu, kako iz njihovih ruku izlaze čarolije, kad ono……ŠIPAK.
Kako sam bila u zabludi.
Majstora i oblik rekreacije vam svakako preporučujem. Vjerujte, tjerao nas je raditi ko vrag grešnu dušu. Daj sad ovo, sad ono….popni se gore za ovo, drži ono, siđi napravi ovo, skini i odšarafi ovo……
Pa fala Bogu, pogodili smo se poprijeko za lovu , žurilo mu se , pa je sve moralo biti gotovo za tri dana.
A kuća je velika.
Umorna sam kao prasica. Ma ruke ne mogu stisnuti.
Glavnina posla je gotova, ali su ostali detalji.
I naravno, malo sam si dala na volju pa sam tu i tamo nešto ispremještala i….. ma baš se sad dobro osjećam.
Sva sam poderana, izgrbena, plava, žuta i zelena, ali vrlo vrlo zadovoljna.
I samo da vam kažem, radile su ”CRNE VREĆE”.
Bože moj šta sve čovijek navuče u kuću za svoga života.
Doduše, nisam dugo u kući, i ne mogu reći da sam drlog skupljala godinama, ali…..nekako se od nekih (čitaj mnogih) stvari nisam naprosto mogla oprostiti. Ali zato sada, samo sam zažmirila, spuštala artiklicu po artiklicu u crnu vreću i van!
Al’ je bilo veselja za smećare!
I vjerovali ili ne, evo, prođe i tjedan dana, a da mi još ništa iz tog drloga nije zatrebalo. Znači, nije mi ni trebalo.
Bože što je čovijek glup!
Nego da vam se pohvalim, brojim 57. dan dijete. I čisto se dobro osjećam. Danas malo voćkam, i čak mi ne pada teško. Sutra bi trebala po drugi dan biti na vodi. Probat ću, mada ……nekako imam previše ružno iskustvo od zadnji puta pa….
Ipak ću probati i krenuti sa tom namjerom pa dokle stignem. Možda mi bude lakše kad budem znala da NE MORAM, A DA HOĆU.
Zapravo, stvarno je sve u glavi. U svakom slučaju vi ćete biti prvi koji ćete čuti ako zaribam ili ,daj Bože, izdržim sutra vodeniti. Samo da ne dobijem žabe u želucu.
I da napomenem, tako si silno želi popiti čašu finog, dobrog, kvalitetnog, bijelog, prohlađenog bijelo vina. Onog čija vam aroma i okus još dugo ostaju u ustima i silno podsjeća na vinograd, sunce, ljeto.
Ma život bi dala za guc.
Šteta što ne postoji dijeta sa vinčekom.
Mislim da bi ju garant izdržala do kraja, pa ju još ponavljala nekoliko puta godišnje. Ah snovi, pusti snovi…..
- 11:27 -
ponedjeljak, 12.03.2007.
Jel me netko tražio?
Jel me netko tražio?
Ma znam da nije.
Zapravo, mislim da nikome niti nisam nedostajala. I da me nema nekoliko dana, čisto sumnjam da bi me netko i išao potražiti.
Bilo bi: bila jednom, i nema je..... Gotovo!
Naprosto nemam kome nedostajati.
Jutros me sunce probudilo. Ma milina Božja.
Miriše proljeće. Mirišu moje ulice. Miriše zemlja na zeleno.
E, sunce, sunce.
Kao da su i brige manje i kao da me se ne tiču.
Ostala je samo neka praznina, ali ne boli. Ni ne znam jel to dobro ili ne.
Nema ničega. Nema jari, nema boli, nema tuge, nema baš ničega.
Prazna duša.
Sjedim kraj prozora i promatram prolaznike..
Kraj istog sam onog prozora od neki dan koji gleda na sud i zatvor.
Bezvoljni nepoščešljani ljudi prolaze, sa ko zna kojim razmišljanjima.
Samo da mi je znati šta im se vrzma po glavi.
Zapravo , šta se uopće može kriti iza neke masne, musave, neuradne glave i odjeće, prljavih cipela i poderanih torbi.
I nije samo jedan takav.
Prolazi ih na stotine. I svi isti. Sve same ružne face. Nema osmjeha, nema sretnih očiju. Jesam li i ja jedna od njih?
Posmatra li i mene neki jadnik s prozora i pita li se kamo sam ja zalutala?????
Ponovno sam u sobi vratila namještaj i komp na svoje staro mjesto.
Sram me je to i reći vam.
Razmještaj je bio katastrofa.
Kaos u glavi, kaos u sobi.
Jutros kao da sam ušla u nečiju tuđu, a ne svoju sobu, pa.....
Kako mi god tko ulazi, snebiva se i pita u čemu je problem?!
Očito u mojoj glavi. Pa šta? Može mi biti...
Sve je opet po starom, ja za kompom, pišem sebi i vama, pa se čudom čudim.
Ne znam šta mi je ?!?
A proljeće je.
Danas brojim 48. dan.
Možda mi je to.
Vrag bi ga znao.
U svakom slučaju, IDEM DALJE.........
- 12:23 -
Komentari (10) - Isprintaj - #
utorak, 06.03.2007.
Danas sam luda
Danas sam luda.
Ne znam šta hoću.
Danas sam luda, želim samoću.
Danas sam luda.....
Ne, ne oponašam Josipu Lisac, nije mi ni na kraj pameti.
I ne pjevam na glas. Ne bojte se.
Samo.... baš se nešto tako osjećam.
Neću vam danas dužiti o tome kako mi jutro krenulo uz dragu mi mamu (da, da i ja imam mamu, vjerovali ili ne) , o tome ću vam drugom prilikom, ali ..... nešto se čudno osjećalo u zraku.
Ušavaši u moju kancelariju ni manje ni više, odlučila sam preurediti ju.
Ormar pomakla amo, pa drugi tamo, stol okrenula na sasvim drugu stranu, tepih izbacila, cvijetnjak očerupala, natopila, pa preselila, viškove izbacala......
Gospođa čistačica samo što nije dolbila slom živaca.
Ne znam šta mi bi.
Evo me, sada sjedim UKOČENA, i divim se sama sebi.
Ludi mi ulaze i šute.
Ili im se sviđa, ili se ne usude ništa reći.
Ali znat ću ja to ubrzo. Ne mogu oni meni ništa dugo kriti.
Prozor sam si širom otvorila. Pogled očaravajući.
Sud i zatvor.
Krasota.
Ipak sam danas uspjela nešto promijeniti.
Znam da ću se sada bar neko vrijeme osjećati bolje.
Svaka je promjena dobro došla pa makar bila i na gore. Zar ne?
E sada više nemam šta promijeniti.
Frizuru više ne mogu, jer sam se dovoljno na njoj iživljvala, pa mi je sada kosa tako kratka da do danjega nema promjena. Bar dok ne naraste.
Novaca nemam (ma zamislite) da si nešto opako kupim.
I tu smo gdje smo.
Nego, brojim 42. dan dijete.
Grami polako klize. Ali baš polako.
Htjela bih brže.
Trenutno ne kotiram baš najbolje
24.01.07. - 87-88 kg ( više ovo drugo)
07.02.07. - 84,80 kg
22.02.07. - 83,50 kg. ( poslije vodenog dana).
06.03.07. - 82,50 kg. cilj – 72 kg
Bože, pa šta još da smanjim pa da mi krene malo brže?
Prokleta vaga. Ismam osjećaj da mi se svaki dan debelo nasmije u lice i da mi govori da ju neću namagarčiti.
Držim se ja hrabro, ali dopizdilo mi.
Hoću da se salo brže topi. Hoću biti lijepa.
Ljuta sam.
I nemam previše vremena.
Pa poljeće je tu.
- 15:03 -
Komentari (11) - Isprintaj - #
ponedjeljak, 05.03.2007.
Učim, učim....
Da, da, istina je.
Mama bahama je naučila stavljati sličice na svoj blog.
Hura!
Šta drugo da kažem.
Moje me cure pošteno muštraju. Nema da ne znam.
I nema ručka dok se dođe kući s posla, već odmah pravac u njihovu sobu, na nove lekcije.Već s vrata. Onako gladna, u cipelama i odijelu.
I shvatila sam da mi je bolje da šutim, primim se posla, brzo skontam, bar ću prije za stol. Ma nije im to loša logika. Znaju one mene.
Sve u svemu napredujem puževim korakom, ali ...napredujem. I ne žalim se.
Još će te vi svašta doživjeti od mene.
Trenutno se kao najstarija UN - mama (bahama) osjećam baš ovako:
Osim toga, danas brojim 41. dan UN-dijete.
I dobro mi ide.
Baš sam ponosna na sebe. Kile se lijepo tope, a ja nisam gladna.
Tako me onaj vodeni dan otrijeznio, da mi se svi ovi ostali čine vrlo jednostavni. Zapravo je stvar u dosljednosti i dobroj organizaciji.
Volju imamo, zar ne?
I mogu reći da mi jelovnik nije niti monoton niti su mi porcije premale. Sve je sasvim OK. Doduše, kod mene sve moguće kombinacije u jelu dolaze u obzir, tako da i nemam problema.
Jako sam zadovoljna. Polaku se približavam svome krajnjem cilju i tvrdim vam da si više NIKADA neću dozvoliti da se tako opustim i zapustim. OBEČAJEM!!!!
- 15:17 -
petak, 02.03.2007.
MOLITVA
Dugo se nisam javljala.
Znam.
Pukla me depresija. I brige. I još svašta nešta.
Ni sama ne znam šta mi je.
Sama sam sebi teška. Bože, kakva sam tek drugima.
Nemam volje ni za šta. Osjećam se kao penzićka.
Samo se držim svoje dekice, televizora i tople sobe. Ne bi me vrag natjerao na friški zrak ili ne daj Bože šetnju.
Imam osjećaj da još nisam riješila neke stvari sama sa sobom.
Odgovorna sam za puno toga, a sve mislim da mi to nekako ne ide.
KATASTROFA!
Danas sam ponovno iz svojih ladica izvlačila stare fascikle i čitala neke svoje stare papiriće , skupljene u ne znam ni sama kom razdoblju moga života.
Samo da znate da je jako dobro tako imati naku ladicu prošlosti , pa tu i tamo po njoj malo prošetati.
Zastala sam na jednom papiru sa MOLITVOM i stala, nasmijala se, isprsila, i.... IDEMO DALJE.
Evo da podijelim sa vama:
«
Gospodine, Ti znaš da ja starim....
Pomozi mi da ne postanem prevelika pričalica; naročito me sačuvaj od dosadne navike da o svemu moram izreći svoje mišljenje.
Oslobodi me, Gospodine, potrebe da se svima miješam u posao.
Sačuvaj moj um slobodnim od neprekidnog ponavljanja beznačajnih detalja. Daj mi milosti, dragi Bože, da mogu saslušati druge dok mi pričaju o svojim tegobama i bolestima. Pomozi mi da strpljivo podnosim dosadu . Stavi stražu na moja usta; jer moje tegobe i bolesti jačaju i množe se, a užitak da o njima govorim svake godine postaje sve veći.
Nauči me dragocjenu lekciju da i ja ponekad mogu biti u krivu.
Održi me dovoljno slatkom; ne želim biti svetica ( s njima je teško živjeti ). A opet, čangrizava starica je pravo đavolsko djelo.
Gospodine, učini me brižljivom, ali ne i čudljivom; spremnom da pomognem, ali da se ne namećem; samostalnom, ali i spremnom da dobrodušno prihvatim pomoć koju mi žele podariti.
Oslobodi me mišljenja da sam mudrija od mlađih samo zato što sam od njih duže živjela.
Kad ne odobravam neke promjene koje su se posljednjih godina dogodile, daj mi mudrosti da mogu držati jezik za zubima.
Gospodine, Ti znaš da bih ja željela imati bar nekoliko prijatelja kada mi dođe kraj. A m e n!
«
Nekad davno, prije oho–ho godina znam da sam to svojoj mami ispisala krasopisom, velikim slovima, i zaljepila na frižider.
Sada kada sam to pronašla i pročitala........zgrozila sam se i jako postidjela.
I obečajem, dat ću sve od sebe da budem bolja, i ne teška svojim prijateljima i djeci. AMEN!
p.s. Naravno da nisam prekinula dijetu, sve ide kako treba, ustrajna sam i bez većih grešaka. Mislim da trenutno vaga stoji na istom , ne vidim pomaka, ali....nadam se.
Pusa!
- 15:49 -
