subota, 31.03.2007.

Pa tko danas još vjeruje u to???

ellow....hm...ja sam tak loše volje danas...stalno mi na mail stižu neke gluposti, neki lanci sreće i neke... bezvezne, praznovjerne gluposti....ajme...kak je nekome uu dosadno...kaj sedi za kompom i radi bedastoće... pa tko još danas vjeruje u to??? pa ne velim ja da se nije dobro našaliti...ali tak vjerovati u to...i biti tolko uporan...heh...pa tko god da vjeruje u Boga...nikak...ali fakatnikak nebre vjerovati u to...razmišljajmo logikom zdravog razuma...heh...evo molim vas još jemput kaj me izostavite s tih lanaca sreće, s tih love anketa...i nznm...kaj josh...i da ti josh te igrice podmeće frendica...onak misliš...moreš li opće nekaj zadržat između vas...ili kaj se događa...hm..evo tolko o mojoj moralnoj prodiki za danas...heh... nejte mi zamjeriti... ali sam u posljednje vrijeme...tak osjetljiva na sve...koma...nadam se da bum se danas tak napila...kaj nebum nikaj znala...heh..pa dsta je svega...koji luzeri imaju u subotu nastavu??? i onda ih josh onak ispituju...i pišu test...koma...pa kad da ja učim...u petak dojdem doma navećer...jer sam popodne u školi...i onda da se ja za subotu ujutro učim...bash...mislim neznam tko je u ovom cijelom filmu luđi??? pozz svima...luzerima, luđacima...ili kam god da spadate...ne nabraja mi se...heh...evo na samom sam se kraju posta uspijela raspoložit...heh...

petak, 30.03.2007.

Zakaj meni...čime sam to zaslužila...?

ellow...joj ovi dani...posljednji dani...od ponedjeljka do petka...sami problemi...i opet sve na p... ponedjeljak, petak, problemi...zakaj to sve baš meni... hm..današnji dan...koma...prvo onak dojdem u školu... vidim 10 ljudi koje ne želim vidjeti... i onda me još tam naj frendica naljuti...joj...i onda onak... nulti sat matka...oky ...prođe... to je josh najbolji profač...heh...bar nas ne gnjavi...(samo katkad)... nije nam dal DZ za prek praznika...to je čovek...i onda hrvatski...onak...nekaj se celi sat navlačimo...i onda pita...a kakve sam ja sreće...otvorila me...i ja naravno nisam htjela odgovarati...ne želim tu neku trojku ili dvojku kaj nebum mogla ispraviti...i onak velim ja njoj da pojma nemam...ona me nagovara...naravno s ostatkom razreda...ali ja tvrdoglava...ne želim...i tak je prva jedinica upisana u moj list u imeniku...pa onda kak bu sve josh bolje... kemija...pita me razrednik... "Martina jeste li spremni?" ... znala sam da nemam izbora... pita me dal sam učila...ja velim da...ona me pita dal me strah...ja velim malo... onda pita dal sam naučila...a ja onak velim...pa to bum vidli... i onak pochnemo...prvo sam znala... pa sam na drugom zaglavila... pa sam treće i četvrto znala... i onda kad nisam znala neku formulu...neke blesave kiseline...i onda onak veli mi "Martina, to vam nažalost nemogu oprostiti... ...ne bih vam zapisao ocjenu...s obzirom na vaše probleme u posljednje vrijeme, ali nemate ni jednu ocijenu i moram, za slučaj da dođe inspekcija..."...i takdođer i druga jedinica je upisana...onda mi veli evo vam tu josh neka malo bolja ocijena...onak za trud...heh...(pomislim ja u sebi, pa kolko sam se uopće trudila)...ali onak...vidi se da me čovek fakat voli...hm...i onda smo josh pisali kratki 5 minutni test... katastrofa...dobro kaj to nejde u rubriku...i dobro kaj se pišu samo bodovi...i kao šećer na kraju...dojdem ja na busnoj dole...i odem si po bica...i imala sam kaj za vidjeti...prazne gume, bez lanceka, sve porušeno...koma...jedva sam ga dopeljala do doma...jadni bicikl...i jadna ja...heh...fakat sam jadna kad i sama sebe žalim...i tak ja dodem doma...i vidim došla je doma baka s Austrije...i mislim ono...bar nekaj dobro....u svemu ovom...donijela mi je neke 2 majice...baš su cool..i puno...alkohola...to ja njoj onak naručim votkice...i to...kaj mama ni nezna...s bakom se slažem...pa ipak je ona moderna svijetska žena...hehe...to me je obradovalo...pilo bude se...... i josh kaj ne pozabim reći...dojdem ja onak dolje na vecheru...i u majici kratkih rukava...a mama me pita... "Martina...kaj ti je to na ruci?"...i ja onak...poblijedim...sad je sigurno vidla kaj sam se ono prije rezala...koma...kaj sad? a ja onak bzvz...pitam..."Kaj?" ...a ona...pa ta narukvica...čije je to...a ja velim...pa to je ona stara...i ona onak...pa fkt ju nisi dugo nosila...kaj sam vech pozabila da ju imaš...tak da je to oky prošlo...heh...za dlaku...a sad je i vrijeme kaj završim...sutra idem u školu...i opet imam 2 predmeta na meti...koma...ma sve bu..još 2 jedinice...i to je to......hajde pozz...markecu, 5ri, simoni, svim blogerima...mojim gimnazijalcima...heh...i mojem anđelu...

P.S. Danas je rođendan...jednom tak cool frendu s Austrije...zove se Hrvoje... i onak i kumovi smo si...pa kaj nebu mislil da sam ga pozabila...iako on nebre ovo videti...bu videl jednom dok dojde doma... a to bu uskoro...pa dakle Hrvoje želim ti sve najbolje za tvoj rođendan..i kaj me više nebuš zezal kak inache...i kaj se napijemo dok se opet vidimo...kak i u vrijeme...starih vremena...sve najbolje...

srijeda, 28.03.2007.

I want to break free....

...ey..ljudi..predivno je znati...predivno je znati...da nekome nekaj značiš...mnogi od vas su mi to dokazali već više puta...no možda se nisam tak obazirala...možda to jednostavno nisam "htjela" vidjeti...danas sam provela sat i petnaest minuta s njim...hm predivno vrijeme..bio je to opet trenutak istine...i to moglo bi se reć, dobre istine...hm...rekla sam mu skoro sve kaj me mučilo...i sad mi je opet lakše...i on mi je priznal neke stvari...ma on je tak predivan...jedinstven...hm...opet me samo jednom sitnicom usrećio... ovaj otvoreni razgovor, bio mi je potreban...hm, neznam kak je to njemu "palo" ali mislim da je sve u svemu prošlo ok...hm danas je dakle moj dan u cijelosti bio ok... na busu je bilo tak zakon...heh ...već nam dugo nije bilo tak... a i danas sam se nekak zbližila sa svim ljudima s kojima sam se na neko vrijeme rastavila...volim to... heh... ma svašta ja volim.. ali samo jednog volim... i za njega....sam za njega stavljam ovaj spotić... hm...a sad ovo kaj me ona cura napada već neko vrijeme... danas ju je prošlo... više me nije ni takla... heh...istina da me probola pogledom...ali to je sam pogled... sad me onak svi paze... heh... ma svi znaju kak sam ja miroljubivo dijete...pa onak...za razliku od nje...ali vjerujte ni ona nije loša... moramo ju pokušati skužiti... jadnoj nije lako...a bome ni meni nebi bilo da se nađem u njenoj situaciji... eto tolko od mene... preživjela sam i gore stvari od jedne treske i javnog vrijeđanja... a za koga je... vjerujte isplatilo se... još da bude ovoj tragediji ili kaj već je happy end...pa da bude sve tolko drukčije...kaj se sve ovo nebu moglo nikam stvrsat...ni u jedan književni rod... bilo bi presavršeno... hajde pozz svima

..a sada...za tebe anđele moj...Queen...I want to break free...

nedjelja, 25.03.2007.

Odluka...

Evo većeras mi je tak teško nekaj napisat, jednostavno ne mogu... A li potrudit ću se, moram. Hm, u zadnje vrijeme prolazim kroz neko teško razdoblje svog života, ali bitno je kaj prolazim. Hajde da sad ne bježim od teme i od onog kaj želim reć, jer inače opet nebu nikakve svrhe.
Najprije bih htjela zahvalit svojem anđelu, za sve najljepše zajedničke trenutke, a bilo ih je...to znamo oboje. Spojil nas je euro party na kojem smo opet i prekinuli...hm, a tak je to. Hval ti za ono jučer, anđele, mnogo mi je to značilo... znam da sve i nije bilo baš najbolje, i da nas netko uporno želi povrijediti...da anđele moj... i tebe i mene... Ja sad moram polako paziti kaj radim, moram ti dati vremena, kak si ga i ti meni dal... I da, ti si meni nekaj obećal, pa i ja tebi obećajem, da si nebum više nikaj napravila...NE! Stop je... Ovo A bilo je prvo i zadnje, to nije rješenje, i time samo otežavam stvari i tebi i sebi. Oprosti mi, molim te... Evo i sad sam opet zablokirala, hm...ma nema veze..evo ja bum se držala svih obećanja, pa se nadam da budeš se i ti...Hvala ti moj anđele....hvala na svakoj sekundi, na svakom poljupcu, na svemu...hvala na tvojoj posebnosti, hvala kaj si tolko drukčiji od drugih... hvala...
Anđelko volim te...
MOLIM TE KAJ ODRŽIŠ OBEĆANJE!!! (znaš da o tome ovisi svašta, pa i moj život...)





I na samom kraju da pozz one koji su bili skroz uz mene...a to su Markec, 5ra, Carter, Manuela i dečki iz Turčišća... Hvala vam...

subota, 24.03.2007.

Mojem anđelu...

Uz tebe
Slijepa sam na svoje suze
I sanjam plave snove
Na tvom ramenu
Kad plešemo u ritmu većeri
I bez sjajnih zvijezda na nebu
Važno je što si tu
A ja kao u snu
Uz tebe zauvijek
U ljubav vjerujem...


...evo nisam se dugo javila ...hm..nije da nisam imala vremena... nego mi se nije dalo..ili... ma neznam... ovo je moje "remek djelo" ...uglavnom ...ona pjesmica kaj sam nedavno objavila, također moja...donijela mi je neku pohvalnicu s Lidrana... sve u svemu profa me jako iznenadila...kad mi je to jučer uručila pred hrpom ljudi... pompa...pljesak...ma ne volim ja to...i tak...jučer sam bila opet u vulkanu emocija... sve u svemu nikaj novo... Zeusu, 5ri, Carteru, Simoni, Dinu, Manueli, Markecu... hm i svima vama... mojem anđelu... kojeg jakooooo volim.... i evo tu je njegova fotka...




...a ovo je moja...uspavana ljepotica...

srijeda, 21.03.2007.

Prvi dan proljeća....

...ey...ljudi...danas je kalendarski prvi dan proljeća......to već svi znamo...a na našim ulicama...sve je bijelo...pored ceste... još je nataložen sviježi snijeg...koji je pao jučer....da, nije nam baš trebao ali...kaj je, tu je!!!
a nikaj nadajmo se da bude i dalje vrijeme nekak ok...jer kak je ovaj naš planet Zemlja ...gotovo u totalki zagađen......nije ni čudo kaj se ovo sve događa...joj Martina...dosta o ekološkoj osviještenosti......ma nije da ja ne volim snijeg...volim i snijeg i zimu kao godišnje doba...jer ipak sam onda ja došla na ovaj okrutan svijet......ali meni vam je konstantno hladno...kaj već i mnogi od vas znaju...pa onda nekako više preferiram ljeto...a svako godišnje doba je tu s nekim razlogom...i svako od godišnjih doba ima svoje čari...hm... hajde jesam se zagrijala za ta godišnja doba...evo nebum više...stop!!! ...Danas nisam bila u školi...hura...
bila sam u bolnici u Zgb...bilo je ok...solidno...ne volim bolnice...pa tko ih voli??? Tamo čovjek ne može vidjeti nikaj lijepo...ali ja sam na tu zgradu tako vezana osijećajima...ja tak volim one ljude tamo...oni su meni bili obitelj...puna 3 mjeseca...nikad ih nebum zaboravila...pa sam nakon pregleda naravno otišla k njima na odjel...i bilo je fakat supač......prisjetili smo se opet svega dobrog i nečeg lošeg...ali sve u svemu bilo je ok...sve dok nisam...išla kući...nakon kaj sam malo vozila po autoputu...počelo mi je biti loše......jako loše...temperatura...mučnina...glavobolja...i tak sam ostatak vožnje provela spavajući...kaj sam nastavila i doma...aha...spavl sam cijelo popodne...do kojih 17:30h...joj...i opet mi nije dosta......volim spavati...pa kaj ja sve ne volim...a nikaj begam sad...opet me hvata...nekaj...sam ovaj put nisam sigurna kaj......
pozz...mojem anđelu: cerek:...5ri, Simoni, Carteru, Manueli, Markecu, Sari, brinetici...i svima koji se nađete ovdje...kaj sad nebum nabrajala...aha...kaj ne pozabim...posebni pozz i frendu Dinu... aha... onome s Držimurca... (u pravu si Simona) & mojem anđelu...

utorak, 20.03.2007.

I'm happy... :)

...ey...ljudi evo da se javim......prije škole...heh...kaj da velim... danas opet pišemo matku......drugi test...hm...nije da sam baš nekaj učila i sad me malo hvata frka......jer naš profač ne dopušta nama ispravke... jednostavno možeš od svih 8 ocijena u polugodištu imati 2 do 3 negativne...a ostalo pozitivno... ...no za slučaj da si on opet nekaj premisli......radje se pazimo...i tak ostalo je manje više ok.... hm...love...joj..o tome radje nebi...u subotu je navećer bio sijeli show...ali na kraju je ipak sve ispalo onak kak treba biti......hvala Bogu...I'm happy...a krivac za to je moj anđel......aha...lepo je to...znam...i nikaj evo sad sam se naručala: njami:...a kako je dedi jućer bil imendan...baka me je danas nekim slučajem ponudila vinom......jako čudno za nju...ma popila sam malo tog vina ... i malo jednog supač dobrog likera...i sad bu veselo......heh...ma sve bu ok...velka sam ja cura...idem sad oprati zubiće ...pa u školu...ili kako ono još to nazivamo "kuća straha"...heh...

Pozz 5ri, Simoni, Manueli, Markecu, Carteru, Keksichu i naravno mojem anđelu...

...anđele moj...

subota, 17.03.2007.

...bookich...

...evo mene...nisam se prilično dugo javila...heh...2 dana...ili...ma nije to opet tako mnogo...ali ipak...kako se ja svki dan javljam...kaj ne pomislite da sam sad odustala...jednostavno nisam nikako stigla...u četvrtak...sam dosta dugo pajkila...pa sam morala ići prije u škoolu...imali smo nulti sat natjecanje s matke..."Klokan"...pa smo onda imali jedan sat slobodno...koji smo naravno proveli u Taurusu...naše staro mjesto...onda još i na test s matke...pa ovo pa ono...i onak kak sam išla kući u busu..zazvoni mi mob....aha..neki nepoznati broj...ali dobro poznati glas...bila je to moja frendica iz osnovne...i ono..kao idemo na kavu...ok...evo za 15 min...tam...i tam...i tako smo se našle i počele pričati...bilo je tak napeto...skroz...imale smotema...onda kad smo već bile napola kave...zove me druga frendica...da mi je došla na roćkas...joj, joj...dojdi sad u Škoršpion...rekla sam...tak je i ona došla...pa još jeno piće...itd... tada smo se sjetile...da je tamo i biljar i da bi mogle...zaigrati...počelo je i kako se bližilo kraju...bilo je vruće...kuglice su letjele i po zraku...pa su skoro i ostali posjetitelji u kafiću nastradali...dakle...dok igraju...Simonchh, Kety & Tinika...pazite se...i onda kad smo konačno krenule doma...i kad sam ja željela napisat post...bilo je nekaj opet u kvaru...kak je to ovdje često...pa nisam...u petak se nisam ni trudila...čila sam...pa navećer nisam stigla...jer sam i danas imala nastavu...itd...i evo danas sam konačno tu...maloprije sam se opet okušala u umijeću vožnje...heh...već me neko vrijeme tata doma priprema... parkiranje i sl...sam je malo frka..kaj me uči na ovom manjem autu...Golfu...a ne na limuzini od Audi-ja...a golf je automatik...pa si s time dodatno otežavam...prolaz na vozačkom...hm...ali ja bum prošla...znam to...a nikaj....to je valjda to...sad idem jer kako sam usput pisala ovaj post....saznala sam nekaj šokantno ...pa sad begam...i da...sad sam solo...dragi me je ostavil...tj...buni se kaj sam ja njega ostavila...one subote...pa nebre to tak i sl...ma nikaj..počela sa opet...pozz svima...



...i kaj ne pozabim...evo tu jedan cool spot...meni je takzakon...pa se nadam da bu se svidil i nekome od vas...

četvrtak, 15.03.2007.

Malena

Malena
noćas srušio se svijet
Malena
sve je tako glupo bez tebe
Sad kad je stvarno kraj
Bože snage mi daj
samo da prođe ova noć
tako prokleto sam
čekam novi dan
prvi četvrtak bez tebe
Malena
oduvijek si znala tko sam ja
Malena
ne mogu ja bez svojih oblaka
Sad sve su iste ko ti
sve se smiju ko ti
kako su lijepe samo da znaš
I sve me ljube ko ti
i sve me lažu ko ti
i sve su moje
a tako sam sam
Malena
kao ću bez tebe sutra
Malena
falit će mi s tobom jutra
Ima drugih
Ima boljih
ali nebo zna
samo ti si moja
MALENA!

Evo stavila sam jednu pjesmu koju sam danas čula....i naravno prva asocijacija...onaj koji mi je dal taj nick...i sad sam ja malena...heh....tak je to...a evo kad je već tak sve nekak romantično pogotovo vani...gdje su svi veseli...priroda se budi...svi su zaljubljeni i sretni....stavila sam i dvije predivne fotkice...

srijeda, 14.03.2007.

...još je jedan dan...na izmaku...

Lepi grome moj

Bio si moja nevinost i greh, moja trema
na usnama od suza krvav trag
kad god te nema

Večiti strah i moje ludilo
da l' odlaziš il' ipak ostaješ
sad je sve, sve između nas
samo hoces nećeš

Ref.
A secaš li se, lepi grome moj
nekada je tlo pod nama pucalo
srce je u srcu kucalo
ma, reci gde je zapelo

Secaš li se, lepi grome moj
pila sam ti kišu sa ramena
jos sam tvoja munja, oganj tvoj udari opet, grome moj

Bio si moj oslonac i pad, ono ime
koje sam zvala kada ceo svet zaboravi me

Ref.
Evo, zapeni more, zapeni sve u meni
a ti i ja ko dva maslačka
sto se vrte u istoj peni
sto ih vuče na dno


Ceca

...evo i jedna fotkica...

P.S. ...pozz 5ri, simoni, manueli, carteru, brinetici, keksichu, morbid princes...i svima vama...vaša M

...hvalospjev ljubavi....

Kad bih sve jezike ljudske govorio i anđeoske,
a ljubavi ne bih imao bio bih mjed što ječi ili cimbal što zveči.

Kad bih imao dar prorokovanja
i znao sva otajstva i sve spoznaje;
i kad bih imao svu vjeru
da bih i gore premještao,
a ljubavi ne bih imao - ništa sam!
I kad bih razdao sav svoj imutak
i kad bih predao tijelo svoje da se sažeže,
a ljubavi ne bih imao-
ništa mi nebi koristilo.

Ljubav je velikodušna,
dobrostiva je ljubav,
ne zavidi,
ljubav se ne hvalisa,
ne nadima se;
nije nepristojna,
ne traži svoje,
nije razdražljiva,
ne pamti zlo,
ne raduje se nepravdi,
a raduje se istini;
sve pokriva, sve vjeruje,
svemu se nada, sve podnosi.
Ljubav nikad ne prestaje.
Prorokovanja? Uminut će.
Jezici? Umuknut će.
Spoznaje? Uminut će.
Jer djelomično je naše spoznanje,
i djelomično prorokovanje.
A kad dođe ono savršeno,
uminut će ono djelomično.
Kad bijah nejače,
govorah kao nejače,
mišljah kao nejače,
rasuđivah kao nejače.
A kad postadoh zreo čovjek,
odbacih ono nejačko.
Doista sada gledamo kroz zrcalo,
u zagonetki,
a tada - licem u lice!
Sada spoznajemo djelomično,
a tada ću spoznati savršeno,
kao što sam i spoznat!
A sada: ostaju vjera, ufanje i ljubav
- to troje -
ali najveća je među njima ljubav...

Danas mi je tak teško izraziti se...sve kaj mi je u glavi...znam...samo ne mogu to da napišem...ne mogu to da izgovorim...bojim se...sebe same...bojim se svojih riječi...jer možda svaka moja riječ nekoga povrijedi...možda je svaka moja misao...sve što izustim...ko da nekome stavim sol na ranu...neznam...
pozz vaša...mala zbunjena...

utorak, 13.03.2007.

I want him to see.... to see my end...

...aha...ljudi...upravo kako sam napisala u naslovu...ne želim da on gleda...ne želim da gleda moj kraj...ja više ne mogu..previše je svega protiv mene...jednostavno sam prekrhka...da opstanem u ovom krutom životu...a sad evo moje pjesme...pjesme koja je bila ove god na Lidranu...naravno uz pokoju korekciju..ali meni se sviđa ovako bez znakova interpunkcije...pa sam ju i tako napisala ovdje...na pravom mjestu...u pravo vrijeme...

***

(prezaljubljena da)
mislim
(premlada da)
volim
(prestara da)
živim
(prezaboravljena da)
postojim


Pozz Simoni, 5ri, Manueli i svima vama...vaša lady M

ponedjeljak, 12.03.2007.

Joj...već je krajnije vrijeme kaj nekaj napišem...

hm...u zadnje vrijeme neam baš nekaj inspiraciju......hehe...nikaj pametnog za reć...glupo je u školi......testovi su navalili... koma... danas sam odg s lat..i prokleti profač...dal mi je 4 i 5...sam zato kaj sam jednu riječ pogriješila.....repetitio est mater studiorum (u prijevodu: ponavljanje je majka znanja...kak veli naš glupi Štef)...ja bi to prije rekla ovak...repetitio (ponavljanje) pas mater studiorum...a jebi ga..sam ak sad nebum mela 5 s lat.....to mi je zadnjih par mjeseci kaj ga gledam...ulala ...a s fizike sam se opet izvukla......mislim taj profač je sad novi..i onak još je čovek mlad...ali mislim da bu pokraj nas divljih u razredu uskoro postal seri.....ak je matematičar zgubil kosu......za tu god i pol kaj nas ima ovaj bu do četvrtog razreda deda......a sam si bu kriv...ma nek ide k vragu cela škola.....pomalem se i gubim...hehe...a nikaj tak nemam kaj za pisat...hvala na komentarima...komentirajte i dalje...pozz svima...

I kad je već škola u pitanju...imam još nekaj...pa pogledajmo...

školska zgrada - kuća straha
školsko dvorište - jurski park
učionica - mučionica
imenik - dosje x (strava i užas)
ispit - sat obračuna
odmor - divljač je puštena
hodnik - staza slonova
roditeljski sastanak - bal vampira
sjednica - alibaba i 40 razbojnika
polazak u školu - drama
dobijem topa - komedija
dođem kući - tragedija
predsjednik razreda - narodni poslanik
profesor i učenik - bogataš i siromah
kontrolac - ne okreći se sine
slušni test - ptice umiru pjevajući
istjerani učenik - kome zvono zvoni
gdje je kraj sata - daleko je sunce
pred kraj školske godine - na granici ludila
odlikaš - sumnjivo lice
zbornica - trg lopova
put do ploče - na vatrenoj liniji
ocjene - bit će rata kažu svi
jedinica - idi ljubavi idi, manje će boljeti
dvojka - osveta jedne žene
trojka dobro mi došel prijatelj
četvorka - veselo, veselo Međimurci
petica - hajde da ludujemo
nedjelja - jedan dan života
šaptač - tajnoviti zaštitnik
S.R.O. - nismo mi anđeli
kod ravnatelja - u zmajevu gnijezdu
maturalac - kuda idu divlje svinje
zaključivanje ocijena - dvije minute panike
džeparac - probušeni dolar
put u školu - do pakla i nazad
dežurni - zvonar crkve Notre Dame
štreber dobio 1 - i bogati plaču
mali odmor - prohujalo s vihorom

...eto to je sve od mene za danas...pozz...

subota, 10.03.2007.

Naslov...najgori dio posta...

ey...ljudi...hvala kaj komentirate...hm...neznam kaj da pišem...danas sam se cijeli dan skitala...tj spavala sam do 1...pa sam onda nekaj pisala dz...možete vjerovati...pa sam zezala buraza i curu... išla k Petri...i Simoni...došla doma...malo pričala s obitelji...i ...onda sam otišla malo čitati knjigu...poznato je da sam luda za horor knjigama...pogotovo iz serijala FEAR STREET...onda sam opet skoknula do chata...di sam se našla s curom koju nisam voljela...nisam joj željela dat šansu samo na temelju svoje blesave predrasude...a cura je tao cool i danas mi je uistinu pomogla...i evo sad da napišem ovaj post..pa idem malo čitati, slušati mjuzu, pa na kraju krajeva idem se odmoriti...ipak mi je mama danas rekla da me može sutra prebaciti do Mihajela...ako želim... nadam se da bu nekaj od toga...a nikaj...pozz Simoni, Petri, Manueli i svima vama koji čitate i komentirate...

P.S. Evo vam na kraju nekog spota...

petak, 09.03.2007.

Rođena da budem prva...jesam li zaista?

Hello people...prvo bih vas željela zamoliti da ovaj blog bude blog na koji nebudu stizali neki lanci sreće i to...tomi je tak bzvz...i onak totalno djetinjasto...ne vjerujem u to...ovaj sam proslijedila samo zato kaj nebu ispalo da sam neka umišljenka i sl...ali molim vas ozbiljno nemojte mi to više slati...pa nismo sad djeca da vjerujemo u te gluposti...hm...a moja današnji dan...ok...solidno...s hrvatskog sam super napisala zadačnicu...profa je rekla da joj se jako sviđaju moja razmišljanaja...i da je zadačnica super...bila sam tak happy...iako to nije nekaj specijal...to je moj talent...a pogotovo sad kad je tema bila "Neuzvraćena ljubav" ...heh...mislim da dalje nije potrebno pisati...kemija...to mi je najgori predmet... razrednik nas tak jako motivira na to sranje od predmeta...kaj svi već polako šizimo...a glupi li su ti prirodni predmeti...hvala Bogu kaj sam malo više "udarena" na društvene... a nikaj...danas sam bila kod frizerke... trebala je promjena...došel mi je i buraz s curom...i sad je opet (skoro) cijela obitelj na okupu...opet bu mi ovaj vikend tak kratak...nadolazeći tjedni su katastrofalni u školi...svi samo nekaj žele od nas...a nama nikak da krene...imam 4 seminara...ni jedan još nisam počela da radim...neznam kaj bum...koma...bolje bi mi bilo kaj se primim knjige...ali ni to nije lako...za to treba volje...koju ja nemam...i eto kaj nebum depresivna evo riječi jedne tako super pjesme...i koja trenutno opisuje moju situaciju (na neki način)...pa pogledajmo...

ROĐENA DA BUDEM PRVA

Reci što je falilo
U našem malom gnijezdu
Zar ti nisam skinula
zadnju s neba zvijezdu
Reci što je falilo
Da pronađem i to
A onda idi kud god znaš
Jer je gotovo

I to što sam dala i ljubav i dom
Nije pomoglo, ti radiš po svom
Meni ne treba sa tvog stola mrva
ja sam rođena da budem prva

I to što sam dala za tebe baš sve
Ti si bacio na putu do nje
Meni ne treba sa tvog stola mrva
ja sam rođena da budem prva

što mi nisi rekao
Kad je pošlo krivo
Znaš da bi učinila
Za tebe sve živo
što mi nisi pružio jednu pravu šansu
Prije nego krenuo si s njom u romansu

četvrtak, 08.03.2007.

Dan žena...ili 8. mart...

Hm...tako sam nekako iznenađena...sa sedamnaest godina netko me smatra "ženom"...heh...danas sam dobila predivni crveni karanfil...aha...bila sam jako iznenađena...i naravno sretna...malo me u tom trenutku obuzela nelagoda...ali...duboko u meni pojavio se neki čudan osjećaj sreće...nisam mislila da će me netko tako slučajno..iznenaditi...aha bilo je baš iznenađenje...a nikaj...prijatalju hvala za trud...a ja i svima vama ženama želim sve najbolje za taj naš dan...svako dobro...a posebno čestitam ovaj dan našoj snahi Mariji... i naravno Petri, Simoni, Sari i .... pozz od vaše M

Jednom je učeniku u jedan dan bilo u imenik zabilježeno sve ovo...

1° samostalno riješava zadatke prepisujući
2° prisutan tijelom, odsutan duhom
3° sposoban da ništa ne radi
4° rado čita krimiće i Juru s druge planete
5° za školu pokazuje minimalni interes
6° radu prilazi i vječito ga zaobilazi
7° ima razvijen osjećaj nelagodnosti
8° jednolično i površno promatra test
9° savladao stanje šoka
10° sposoban pružiti svu pomoć u šaptanju
11° savladao tehniku usta na usta
12° borben je i uporan u žvakanju i mljackanju
13° imao je razvijen ritam bježanja iz škole...

P.S. S obzirom da je jučer bio roditeljski sastanak možete pretpostaviti da to piše meni u imeniku...no, kriva pretpostavka...moji roditelji su zadovoljni, a ovo je samo glupiranje...i ubijanje dosade...pa zato... nasmijmo se svi skupa...od smijeha nitko nije umro...

srijeda, 07.03.2007.

Evo me nakon nekoliko dana...i opet je nekome ročkas...

Ey....ljudi...evo mene...nisam se javila nekoliko dana jer mi je nekaj štekal komp...hm...kaj da velim..u zadnje mi se vrijeme svaki dan život okreće za 180°...sam neznam...nekad na bolje...a nekad na gore...
ma valjda tak mora biti...nego neznam kaj da velim... a nikaj...da se ne raspisujem, hvala svim na komentarima...žao mi je kaj su neki ostali povrijeđeni...ispričavam se...i nikaj budite mi dobri do idućeg posta...evo u prilogu jedne nice pjesme....i joj kaj ne pozabim...više nisam u razredu jedina s 17 godina...upravo danas je i moja frendica Ifana...imala 17...dakle Ifana...sve najbolje...



P.S. Nadam se da bu vam se svidila...pozz..vaša M

subota, 03.03.2007.

Opet danas...a kaj mogu...takav mi je horoskop...hehehe...(šala)

ey...ljudi...nemam baš kaj previše za pisat...danas mi je bil predivan dan...tak sam se super provela...i još sam k tome ispala faca...opet u središtu...a onda se zarumenim i sram me...zato nebum dalje o tome...hvala svima na komentarićima...sam da se osvrnem malo i na to..Carter eto vidiš ovaj put nisi bil u pravu...no nema veze...brinetica...bilo je i vrijeme za post...i hvala na čestitci za Mišela...a ti Mihajel...ok...je...ali mi nebreš narediti kaj da radim na svojem blogu...a ako ti to toliko smeta...ne posjećuj ga...pozz svima...a tebi sretno u novoj avanturi...nejdem za tebe na koljena, nebum sjena njena, ne budem se smrvila, ni potonula kao kamen...velika sam i jaka...i kaj se sad ne raspišem evo jedna poslastica...šećer na kraju...mali zeko od mog frenda Dejana...

Novi dan...pa danas je nekome i roćkas..

hello...evo me..super se oporavljam...ma velka sam ja cura...evo nemam baš nekaj previše za napisati...danas je 3.3. i to je Mišelov roćkas (to je bratov frend)...sastrane u boxu ima njegova pjesmica...pa evo i ja mu ovom prilikom želim čestitati ročkas...dakle prijetelju..želim ti sve najbolje, kaj dojdeš do diplome (još malecko), puno sreće ljubavi...(nažalost) baš s Ivonom...ali...ok..ak si tak sretan s njom...puno zdravlja..najviše dobrih provoda, te da ti ni jedan tulum ne promakne...ajde...i budi malo bolji no što jesi...hehehe...i kaj mi napišeš još koju nice pjesmicu kaj ju stavim na blog...i pazi danas kaj radiš...ak nebu Ivona blizu...a sad kaj da vam još velim...danas sam se još izvukla škole...ali pošto ja već sve mogu...moram u pon nažalost ići u školu...sad od ovog tjedna počinju ozbiljni ispiti...i tako imamo 3 tjedna uzastopce...joj ovaj treći mjesec...teško nama intelektualcima....ok..idem sad po tuš...pa kaj se uredim...jer moram u Čk na neko druženje...ah...nije da mi se baš nekaj posebno ide...ja bi radje bila doma sama...ali nesmijem past u depru...pozz

petak, 02.03.2007.

Zar već moram otći...pa tek sam počela...

ey...evo ja ću jučerašnji dan prvi dan mjeseca ožujka dogo pamtiti...aha...urezao mi se u neki dio mozga...i to nažalost kao nesretan...no sve je na sreću ok....nisam se jučer mogla javiti jer sam imala nesreću...da upravo tako...u školi me gurno jedan dečko s prvog rezreda...a kako ja već otprije imam problema s kralježnicom taj je pad bio vrlo zabrinjavajući i šokantan za sve profesoe, učenike, roditelje...a ponajviše za tog malog i mene...neznam zakaj je to učinil...nagađa se svašta...profesor tj razrednik veli da se mali zaljubil...ali meni je to tak neshvatljivo...čudan način kaj ti netko pokaže ljubav...ne želim kaj bude kažnjen, jer mu je i ovo sigurno bil veliki stres...ali me je strah...bojim se susreta s njim...neznam kolko sam psihički spremna na suočavanje s osobom, koja mi u životu ne predstavlja nikaj, a onda me odjedamput pokuša ozlijediti...a sad kako je to otprilike bilo...stajala sam na hodniku kraj prozora i ponavljala gradivo...bila sam naslonjena na zidić...pokraj mene su bile još dvije cure koje također znam samo iz viđenja...malo dalje od nas stajala je hrpa dečki a i taj mali je bio tamo...ja jednostavno nisam tome pridavala nikakvu pažnju...nije mi nikaj bilo bitno...mislila sam na engleski i ...on se je zatrčal...i jednostavno me odgurnul...u tom ternutku su me cure uhvatile pa nisam udarila glavom...svi su vidjeli da nebude dobro...ja se nisam mogla ni pomaknuti...počela sam plakati...u tom trenu skupilo se oko mene puno učenika, profesora...nakratko mi je i u glavi pozlilo...mislim da sam čak nakratko malo izgubila svijest...nisam baš sigurna...jer se sad tu ne sjećam baš svega...najbitnije je bilo kaj su došli k meni ljudi koje poznajem...i kojima vjerujem....prijatelji s razreda...i profesori...svi su u tom trenutku mislili na najgore...ali su pokušali ostati prisebni...svima je bilo grozno...meni se u glavi prevrtio grozan film...zar sad kad sam konačno sretna gubim sve...zar više nikad nebum mogla reć nekim ljudima koliko mi znače...a onda i spoznaja kaj su rekli doktori u Zgb...ne smiješ pasti...zar ću ostati nepokretna...to bi me uništilo...ne bih se mogla nositi s tim...to bi ujedno značilo kraj svega... samo sam plakala...bilo mi je grozno strah, čekanje....i još ona hladnoća...i najedamput se začuje dolazak hitne medicinske pomoći....hvala Bogu pomislila sam...konačno...došla su dva bolničara...kad su me stavljali na pomoćni ležaj...malo sam zajaukala...bolno je promijeniti se nakon 20 min s položaja...pogotovo s povredom...bili su ljubazni i pažljivi...odveli su me u kola i brzo smo krenuli prema bolnici...nije baš ugodan osijećaj....voziti se tak obespomoćan...privezan...za taj krevet...oduvijek sam se željela biti u tim kolima ali na skroz drugačiji način...samnom je i krenula pedagogica naše škole...predivna osoba...ja sam plakala skroz...pokušavala me utješiti na sve moguće načine...no moje su misli bile ... i kaj će doktori reć...sam to mi je bilo važno...došli smo...tamo su me čekala zabrinuta lica roditelja i poznanika...dobila sam jako mladog i dobrog doktore...opet sam imala sreću u nesreći...saslušao je moju priču i krenuli smo na pretrage...tj na RTG...kad su utvrdili da nema većih problema osim kaj sam se natukla...i da mi kao posljeica ostaju samo bolovi...doktor me pozvao na pikicu...joj opet igla...ali ok..ta u guzicu i nije tak grozna...kasnije smo skužili da sam na lijevoj ruci malo povrijedila zglob pa su mi i to omotali...sad me još boli...ali moram se boriti...bit ću dobro...mlada sam...i sve bu ok...a nikaj raspisala sam se...neznam dal sam sve napisala...ali više ne mogu sjediti...koma mi je...pozz svima :)