Liga naroda

nedjelja, 05.02.2006.

Ne u NATO

Pogledajte što kažu naši susjedi na NATO. Ima puno toga u onome što oni kažu s čime bi se ja osobno, a vjerujem i većina vas, mogao složiti i u čemu bi se mogli pronaći. Hrvatska je u sličnoj situaciji kao i ostale zemlje Balkana koje još nisu ušle u NATO, a šta žele postići čim prije.

Kad vidim šta se sve događa u cijeloj toj situaciji s NATO-om i s «našom» i inim državicama, sjetim se one: «Ne srljajte kao guske u maglu.»

ne u nato

...

Šta je NATO?
NATO je vojna alijansa SAD, Kanade i 24 Evropske zemlje. Osnovana je 1949. godine sa ciljem zaštite kapitalističkog Zapada od Sovjetskog Saveza i njegovog socijalističkog modela.
Istočni blok se raspao 1989. godine i NATO gubi svrhu svoje dalje egzistencije. Međutim, umesto prestanka postojanja, ta alijansa zadaje sebi nove ciljeve i zadatke.
U novoj strateškoj koncepciji, donetoj 1999. i 2000. godine, NATO dodeljuje sebi pravo da vojno interveniše u sukobima van teritorije zemalja članica, po svom nahođenju, u krizama koje bi mogle da »ugroze sigurnost« članica alijanse i to bez mandata UN. Pritom, daje sebi pravo da koristi i nuklearno oružje. To podrazumeva vojnu intervenciju svuda u svetu gde članice NATO žele da zaštite ili ojačaju svoje interese.
Postojanje i aktivnosti NATO-a podstiču razloge za nesigurnost i predstavljaju glavnu prepreku miru u svetu, jer je u pitanju vojna organizacija koja ima za cilj da osigura dominaciju Zapada, naročito SAD nad celim svetom.
SAD ne poštuju međunarodne humanitarne norme i, na osnovu svoje snage i moći, naročito vojne, daju sebi za pravo da sude celom svetu. Svim snagama pokušavaju da oslabe Međunarodni sud za ratne zločine i da svojim građanima obezbede poziciju iznad zakona.
Razlog ekspanzije NATO-a i priključivanja zemalja u tranziciji nije osiguravanje vrednosti kao što su demokratija i poštovanje ljudskih prava, kako se često može čuti, već proširenje političkog i ekonomskog uticaja SAD nad ovim zemljama.
NATO proširenje je veoma profitabilan biznis za njegove članice - 80% svetske proizvodnje oružja drže najbogatije članice NATO-a. Zahtevi da se ispune »NATO standardi« vezani za oružje i vojnu opremu ne znače ništa drugo nego obezbeđivanje prodaje oružja novim članicama.

…

Načela i vrednosti oko kojih smo okupljeni:
Antimilitarizam
Mir i bezbednost se ne postižu privilegovanjem vojnih struktura, skladištenjem i kupovinom novog i modernog oružja, niti članstvom u NATO.
Vlastita politika u najvećoj meri određuje stepen bezbednosti građana i celokupne zajednice. Politika koja se oslanja na dijalog, na kulturu mira, dogovora i saradnje, pre svega sa prvim susedima, čini najbolji mogući i jedini realan način stvaranja mira i sigurnosti. Politika »trke u naoružavanju« i »ravnoteže straha« među sukobljenim stranama je pogubni model koji ne doprinosi osiguranju mira, već predstavlja opasnost za celokupnu planetu.
Srbija bi mogla ostvariti neprocenjiv doprinos miru u regionu davanjem sopstvenog primera odabirom puta demilitarizacije i izgradnje komunikacije i poverenja sa susednim zemljama.
Razlozi protiv ulaska u NATO i protiv postojanja NATO uopšte:
U vojnim bazama skladišti se opasno oružje i razni otrovi, uključujući i nuklearno oružje, tako da su vojne baze stalna pretnja po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
NATO je fasada koja američkim akcijama pruža privid šire međunarodne podrške.
Uz pomoć NATO, američke korporacije i multinacionalne kompanije vrše ekspanziju i ostvaruju veliki ekonomski uticaj na manje razvijene zemlje.
NATO nije garant sigurnosti i bezbednosti, čak naprotiv, na meti terorista su najčešće upravo zemlje i vojska NATO-a.
Ulaganjem u vojsku direktno se oduzima od socijalne sigurnosti, zdravstva, obrazovanja, kulture, zaštite životne sredine... Članarina u NATO je veoma visoka, ali to nije jedina stavka koju jedna zemlja mora da plati. Tu su i troškovi reorganizacije vojske, kupovina oružja i vojne opreme da bi se dostigli »NATO standardi«, troškovi oko učešća vojnika u intervencijama van države, troškovi adaptacije komunikacionih sistema, puteva, pruga, aerodroma i luka, po nalogu NATO-a.
Referendum
Zalažemo se za referendum kao oblik izjašnjavanja građana i građanki po pitanju ulaska Srbije u NATO, pod uslovom da im se omogući prostor za informisanje o tome šta je NATO, šta znači ulazak u taj vojni pakt, koliko to košta, čemu služi, do čega dovodi.

Stvaranje mreže/pokreta
Želimo da izgradimo i afirmišemo nezavisni građanski pokret, informisan i u javnosti prepoznatljiv kao kontra-teža militarističkom odnosu prema pojmovima sigurnosti i bezbednosti. Pokret koji će imati kredibilitet, uticaj i snagu argumenta u svom zalaganju za politiku mira i izgradnju pravednijeg društva.

Pokret je otvoren za pojedince/ke iz institucija, sindikata, političkih partija, nevladinih organizacija, neformalnih grupa, i sve ostale koji dele vrednosti oko kojih smo okupljeni.
Uspostavljanje regionalne saradnje
Regionalni pristup problemu jedna je od važnih vrednosti koje nas okupljaju. Pitanja izgradnje trajnog mira, demilitarizacije i bezbednosti, ne mogu se posmatrati niti tretirati lokalno. To je proces koji se mora kontinuirano odvijati u celom regionu, i šire, u internacionalnim okvirima. Iz tog razloga ćemo težiti uspostavljanju saradnje i umrežavanju sa postojećim srodnim inicijativama i grupama iz regiona i podržavati nastanak novih inicijativa u delovima regiona gde ih nema.
Razmena iskustava s inicijativama iz država koje su prošle kroz proces sličan onom kroz koji mi prolazimo takođe je jedan od prioriteta kampanje.
…

- 21:57 - Komentari (24) - Isprintaj - #