Komentari

missillusion85.blog.hr

Dodaj komentar (11)

Marketing

  • tessa k od tesara

    miss... ne znam što da ti kažem.
    kao da sam te pitala.
    kao da sam tražila da napišeš točno onaj tekst koji trebam.
    na to pitanje sam odgovarala prekjučer.
    nije bilo ispunuto kao uvreda, ali je kao predbacivanje...
    i ja sam se gotovo ispričala za svoje "grandiozno".
    hvala ti na ovom tekstu. sada je i moj...

    avatar

    17.12.2012. (05:22)    -   -   -   -  

  • tessa k od tesara

    podijelit ću ga...

    avatar

    17.12.2012. (05:24)    -   -   -   -  

  • v

    Čitajući zadnji dio, zažarili su mi se obrazi od nelagode....
    Ne znam zašto, ...možda zbog neugodno slučajne blizine.

    avatar

    17.12.2012. (09:09)    -   -   -   -  

  • dubinama

    opet si pogodila ONO mjesto...reče Tessa gore moj a mogla je odmah napisati naš da me poštedi ponavljanja...mi jednostavno bolujemo istu bolest...neizlječivo...grandiozno...

    a u cijelom tekstu strši baš kao da je boldan - ovaj dio "vrsta taštine i igranja boga jer ionako znamo da će naše vlastite riječi u konačnici poraziti samo nas..." ...pa eto nam sad!

    avatar

    17.12.2012. (09:23)    -   -   -   -  

  • metamorfoza

    moj duboki naklon..svaka ti čast...i na razmišljanju i na napisanom...

    avatar

    17.12.2012. (09:39)    -   -   -   -  

  • Sarah Bernardht

    Stvar ti je u perspektivi.
    Kad se rodiš s prevelikim srcem, sve ti je premalo, pretijesno, preskučeno, kao u kućici za lutke. Ljudska te očekivanja pritišću, a pogotovo oni prezadovoljni, konformisti koji su isuviše lako pronašli kalup baš po svojoj mjeri.
    Njima smo nejasne, po njima mi želimo kruha nad pogačom.
    I koji smo to uopće kalup izabrale ?Koji nam je vrag? Mislimo da smo nešto posebno?
    Ima nas koje iskačemo ko podivljalo tijesto iz kalupa za muffine i to nije naš izbor.
    Preveliko srce i podivljalo tijesto. Previše germe.
    Kako onda ne bi sanjale normalnu kuću, svijet onih dimenzija u koji će stati sve naše žudnje.
    A kad postaje očigledno da toga nema i da to ne postoji probavljivo, onda pišemo.

    avatar

    17.12.2012. (10:12)    -   -   -   -  

  • skok u bezdan

    hvala tessi što me uputila na tebe... ono što volim kod pisaca je njihova spremnost da usmjere svjetlost lampaša u vlastitu, krhku i ranjivu nutrinu. to me svaki put razoruža...i zahvaljujući njoj, tessi ali i zbog nekih tvojih riječi u ovom tekstu možda ću se usuditi staviti na svoj blog svoj prvi prozni a grandiozni tekstić kojeg se intimno ipak sramim..... divno pišeš, odsad te čitam....

    avatar

    17.12.2012. (11:09)    -   -   -   -  

  • Sredovječni udovac

    moje grandiozno je sve manje, a svejedno sve nedostižnije

    avatar

    17.12.2012. (12:13)    -   -   -   -  

  • satirikon

    Ipak treba razmisliti što je kome grandiozno, jer ovaj tekst pretendira da predstavlja mnoge,da ne kažem sve,a u biti je osobna frustracija.No dobro,frustracija mnogih.

    avatar

    18.12.2012. (00:42)    -   -   -   -  

  • missillusion

    @dragi svi, hvala vam puno :)

    @satirikon, ovaj tekst ne "pretendira" ništa i osoban je. Kao i cijeli ovaj blog. Bokić.

    avatar

    18.12.2012. (03:45)    -   -   -   -  

  • Alžbeta Bathory

    htjela sam reci samo...ma, maloprije sam slusala paganinija, a onda tako prepunjena osjecajima dodjem tebi i procitam tvoje.
    i da znas, sad osjecam da bih mogla skociti s vrha dvanaesterokatnice i docekati se na trepavicu, tako bi bilo lako s ovom energijom. napunila si me-do kraja.

    avatar

    24.05.2013. (19:37)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...