Komentari

musicabianca.blog.hr

Dodaj komentar (6)

Marketing


  • fotkam, kuham, putujem...

    zanimljiv post :). pocela sam svojedobno uciti taj kineski a da bih ga prestala nakon dulje bolesti. nisam se jednostavno uspjela vise snaci medju svim tim znakovima. jos se sjecam ni hao :)))) i ha no ma ili tak nekako :)))...ali za svaki mi je jezik najlakse prvo nauciti pisati (pa makar i znakove i ispod njih kako se cita) a tek onda govoriti...

    avatar

    24.02.2009. (20:18)    -   -   -   -  

  • Bijela Muzika

    @Mare: i za mene je i inače najlakše krenuti od pisanja, a ova iskustva sa simbolima tome daju dodatnu dimenziju ;-) (ni hao ma? wo hen hao, xie xie)

    avatar

    25.02.2009. (05:43)    -   -   -   -  

  • marchelina

    Baš zanimljivo :)

    avatar

    28.02.2009. (10:28)    -   -   -   -  

  • Mala Anja

    jako zanimljivo...uvijek smo kineski smatrali jako kopliciranim jezikom...misljenja smo da bi i mi da smo krenuli uciti kineski lakse naucili pisati nego govoriti...pozdrav od ekipe male Anje :-)

    avatar

    28.02.2009. (13:16)    -   -   -   -  

  • Brunhilda

    Super mi je što gotovo svaki put tu kod tebe naučim nešto novo!!!
    Divim se Kinezima i tom njihovom jeziku i pisanju.
    Zanima me da li postoji barem jedna osoba koja zna svih 80 000 znakova?
    Vjerovatno postoji, ali mi je to malo teško za pojmiti!!
    Pozdravček :))

    avatar

    01.03.2009. (11:22)    -   -   -   -  

  • sekasmiht

    Bliss je htel napraviti, prevedeno na balkanski mentalitet, nešto kao esperanto u tom dijelu. Ili?

    Sretna sam kaj si se potrudila prenijeti dio tog svijeta (koji me fascinira) u ovo jadno područje, ako se sjećaš, kćer i ja smo vezanije za japanski, ali sve ti je guba. I novo i pouzdano. A ja sam misla da imaju 5.000 osnovnih znakova, jednom je davno bilo, nek je upitan broj, kao imaju kinezi šrajbmašinu (to je bilo tak davno dok nije bilo kompa). Možeš misliti, naravno da nema tipkovnicu, oblik je bio sjećam se, grube lepeze, ono nema špic, početak, votevr, a gore nije ravno, ako me sjećanje ne vara, polukružno, veliki jedan aparat(ić) i po nečemu su te žene znale, baratajući jednom fiksiranom, ajmo reći žicom, s početka "lepeze", valjda, nečim pri vrhu, kaj pritisnuti. Fascinantno. Zamisli, srećica, a mi se mučimo s vlastitim rukopisom (bar mi neki. Moju abecedu zna pročitati samo ćerce, veli čuj, japanski, hindi, sanskrt, njemački (taj je najgori, znaš) pa arapski, veli moram onda moći i tvoj znati čitati, stara (stara, to sam ja). Možda si tam negdi nekaj tak vidla, sve negdi postoji, tu šrajpmašinu, pa buš mi rekla (lepo prosim) ako jesi i kad se vratiš. Mislim da bum sa 6 banki upisala faks (ponovno, i ne isti). Da umrem u neznanju kineskog. Nemoj se smijati, ko zna di si, kaj ti znaš kaj se događa na zagrebačkoj Filozofiji. Ne znaju ni studenti. Pusa.

    avatar

    02.05.2009. (15:31)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se