Sereš gluposti... Pobogu, ja nisam sebičan i bezobziran! I ja te nisam nagovarao da pišeš dalje, tako da nije istina da su te svi nagovarali... :P Sad kad smo riješili te stvari koje se nisam mogao suzdržat da ne napišem (jer sam debil, ne? :D ) možda da kažem i nešto vezano uz bitniji dio texta, dakle... Problem je, recimo meni, u tome što ne znam kako. Kad je nekome teško, što drugo da radim osim da pričam o tome kako će biti bolje? Znam da ponavljam klišeje tada, i gadim se samom sebi zbog tog, ali... ne znam, jednostavno osjećam se još gore dok šutim, iako bi, kao što i sama kažeš, većinu vremena upravo trebalo šutiti i slušati. Pa sad, kad sam ovo napisao, možda sam potvrdio i temeljnu poantu posta, a to je da tješim nekog zato što mi ide na živce kad je on/a u kurtzu i sve što ja ustvari želim od tog "tješenja" je da se ja osjećam bolje jer ne želim biti u društvu osobe koja mi, ne da ne može podići raspoloženje, nego ga i spušta. S druge strane, možda i nisam. Možda mi je doista stalo do nje/ga. Volim misliti da je tako, više nego da je ovo drugo, iako... zapravo nisam siguran. Tužno, kad malo razmislim, ne samo to da možda drugima pomažem iz prvenstveno sebičnih razloga (iako je i to i više nego tužno...) nego činjenica da ni sam nisam siguran u svoje motive i porive. Dakle, da sumiram, bitno (fundamentalno! :D ) pitanje je pitanje izvora empatije. Što povlači i pitanje njene vrijednosti, iskrenosti. I njene same biti, u biti.... Jao, šta mi uradi s ovakvim postovima! Ajd piši nešto veselo, (siguran sam da shvaćaš ironiju u ovoj zamolbi ;) )
06.10.2008. (22:42)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
O, pa ti si živa, ja sam već prestala i otvarat tvoj blog misleći da si ga ukinula inije mi bilo jasno! Ajde, neka, good to see you again :)
E, a sad, tješenje. Raspravljat, ma iti razmišljat o tome tješimo li nekog jer želimo njemu pomoći, ili jer želimo ostatak dana provesti u ugodnom društvo mi je prilično besmisleno jer sam pristaša mišljenja da ljudi sve šta rade rade zato da njima bude ugodno. Isto tako, npr. kad neko u,mre, mislim da puno manje razmišljamo o tome je li gabolilo dok je umira, a više o tome kako će nam ta osoba falit jer je više nećemo viđat. Nadalje, ritko je kad moguće nekoga utješit tako šta se pokušavaš uživit u njegove osjećaje - moš se eventualno uživit u to šta ti je ta osoba rekla da osjeća, ali iskreno, mislim da ljudi većinom lažu o tome šta ih zapravo muči. Ono šta te najviše bedira je u biti ono šta nećeš priznat da te bedira jer smo svi takvi da se bojimo kako će naš problem ispast glup, i beznačajan, i ništavan jer ima gladnih u Africi, a ja tu kukam jer sam pala ispit - koje sranje! Pa je onda puno lakše tugu oko pada ispita upakirat u nešto šta ti se čini značajnije. Zato se jako teško uživit u tuđi problem, a čak i kad pretpostavimo da ti je osoba iskreno rekla, svejedno ne znam koliko možeš pogodit bit problema. E, tu stupa na scenu sljedeće, bar mislim. ok, ne mogu riješit problem, ne mogu se uživit potpuno, idem probat olakšat. Osobno, meni je "sve će bit ok" totalno sranje jer znači da me taj neko nije ni sasluša. Mislim da ni prebacivanje teme na nešto durgo nije dobro, kao ni potpuno primjenjivanje problema na vlastitu situaciju jer je to samo korištenje prilike da malo pričaš o sebi. Zapravo najbolje šta moš napravit je savjetovat toj osobi da proba zamislit sebe za godinu dana i ako joj se čini da će to i za godinu dana bit problem, onda je vjerojatno u pravu. Ali po duši, većina stvari nam je za godinu dana manje bitna. To meni bar dosta zna olakšat svtar. Zajeb je kad ne možeš pretpostavit šta će bit za godinu dana, ali još uvik dovoljno daleko od sigurnosti u to kako će te za godinu dana ista stvar svejedno rastuživat.
Eto,raspisala se ja. A znaš da ili šutim, ili se razvežem do besvjesti :D
kiss, lydia
08.10.2008. (16:05)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
već sam pred neki dan htjela komentirati, ali nije htjelo.
uglavnom. ja bi rekla da to ovisi o situaciji i o osobi o kojoj se radi. barem u mom slučaju. davno sam shvatila kako gubljenje energije na baš svaku šušu zbog rješavanja njihovih problema nema nekog smisla, a samo me iscrpljuje do besvjesti. dok s druge strane, ljudima kojimi znače nešto u životu, posvetit ću koliko god treba i vremena i energije kako bi rješili problem ili štagod. eto. a situacija, hm.. sigurno ću uložiti manje truda ako netko počne knjakat dok smo vani il kad sam popila il ako se neš dešava trenutno(što mnogi rade :/), nego ako to bude u neko normalno vrijeme, kad mi je glava svježa i kad mogu bit skoncentrirana. i neznam. mislim da nikog ne tješim preko kurca. dapače, plakanje je zdravo. osim ako plaču zbog nečeg radi čega se ne isplati plakati. ma... jebena tema.
09.10.2008. (12:06)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
smisleni paradoks
Sereš gluposti... Pobogu, ja nisam sebičan i bezobziran! I ja te nisam nagovarao da pišeš dalje, tako da nije istina da su te svi nagovarali... :P
Sad kad smo riješili te stvari koje se nisam mogao suzdržat da ne napišem (jer sam debil, ne? :D ) možda da kažem i nešto vezano uz bitniji dio texta, dakle...
Problem je, recimo meni, u tome što ne znam kako. Kad je nekome teško, što drugo da radim osim da pričam o tome kako će biti bolje? Znam da ponavljam klišeje tada, i gadim se samom sebi zbog tog, ali... ne znam, jednostavno osjećam se još gore dok šutim, iako bi, kao što i sama kažeš, većinu vremena upravo trebalo šutiti i slušati.
Pa sad, kad sam ovo napisao, možda sam potvrdio i temeljnu poantu posta, a to je da tješim nekog zato što mi ide na živce kad je on/a u kurtzu i sve što ja ustvari želim od tog "tješenja" je da se ja osjećam bolje jer ne želim biti u društvu osobe koja mi, ne da ne može podići raspoloženje, nego ga i spušta.
S druge strane, možda i nisam. Možda mi je doista stalo do nje/ga. Volim misliti da je tako, više nego da je ovo drugo, iako... zapravo nisam siguran. Tužno, kad malo razmislim, ne samo to da možda drugima pomažem iz prvenstveno sebičnih razloga (iako je i to i više nego tužno...) nego činjenica da ni sam nisam siguran u svoje motive i porive.
Dakle, da sumiram, bitno (fundamentalno! :D ) pitanje je pitanje izvora empatije. Što povlači i pitanje njene vrijednosti, iskrenosti. I njene same biti, u biti....
Jao, šta mi uradi s ovakvim postovima! Ajd piši nešto veselo, (siguran sam da shvaćaš ironiju u ovoj zamolbi ;) )
06.10.2008. (22:42) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
azhdaja
O, pa ti si živa, ja sam već prestala i otvarat tvoj blog misleći da si ga ukinula inije mi bilo jasno! Ajde, neka, good to see you again :)
E, a sad, tješenje. Raspravljat, ma iti razmišljat o tome tješimo li nekog jer želimo njemu pomoći, ili jer želimo ostatak dana provesti u ugodnom društvo mi je prilično besmisleno jer sam pristaša mišljenja da ljudi sve šta rade rade zato da njima bude ugodno. Isto tako, npr. kad neko u,mre, mislim da puno manje razmišljamo o tome je li gabolilo dok je umira, a više o tome kako će nam ta osoba falit jer je više nećemo viđat. Nadalje, ritko je kad moguće nekoga utješit tako šta se pokušavaš uživit u njegove osjećaje - moš se eventualno uživit u to šta ti je ta osoba rekla da osjeća, ali iskreno, mislim da ljudi većinom lažu o tome šta ih zapravo muči. Ono šta te najviše bedira je u biti ono šta nećeš priznat da te bedira jer smo svi takvi da se bojimo kako će naš problem ispast glup, i beznačajan, i ništavan jer ima gladnih u Africi, a ja tu kukam jer sam pala ispit - koje sranje! Pa je onda puno lakše tugu oko pada ispita upakirat u nešto šta ti se čini značajnije. Zato se jako teško uživit u tuđi problem, a čak i kad pretpostavimo da ti je osoba iskreno rekla, svejedno ne znam koliko možeš pogodit bit problema. E, tu stupa na scenu sljedeće, bar mislim. ok, ne mogu riješit problem, ne mogu se uživit potpuno, idem probat olakšat.
Osobno, meni je "sve će bit ok" totalno sranje jer znači da me taj neko nije ni sasluša. Mislim da ni prebacivanje teme na nešto durgo nije dobro, kao ni potpuno primjenjivanje problema na vlastitu situaciju jer je to samo korištenje prilike da malo pričaš o sebi. Zapravo najbolje šta moš napravit je savjetovat toj osobi da proba zamislit sebe za godinu dana i ako joj se čini da će to i za godinu dana bit problem, onda je vjerojatno u pravu. Ali po duši, većina stvari nam je za godinu dana manje bitna.
To meni bar dosta zna olakšat svtar. Zajeb je kad ne možeš pretpostavit šta će bit za godinu dana, ali još uvik dovoljno daleko od sigurnosti u to kako će te za godinu dana ista stvar svejedno rastuživat.
Eto,raspisala se ja.
A znaš da ili šutim, ili se razvežem do besvjesti :D
kiss, lydia
08.10.2008. (16:05) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
m
već sam pred neki dan htjela komentirati, ali nije htjelo.
uglavnom. ja bi rekla da to ovisi o situaciji i o osobi o kojoj se radi. barem u mom slučaju. davno sam shvatila kako gubljenje energije na baš svaku šušu zbog rješavanja njihovih problema nema nekog smisla, a samo me iscrpljuje do besvjesti. dok s druge strane, ljudima kojimi znače nešto u životu, posvetit ću koliko god treba i vremena i energije kako bi rješili problem ili štagod. eto. a situacija, hm.. sigurno ću uložiti manje truda ako netko počne knjakat dok smo vani il kad sam popila il ako se neš dešava trenutno(što mnogi rade :/), nego ako to bude u neko normalno vrijeme, kad mi je glava svježa i kad mogu bit skoncentrirana. i neznam. mislim da nikog ne tješim preko kurca. dapače, plakanje je zdravo. osim ako plaču zbog nečeg radi čega se ne isplati plakati. ma... jebena tema.
09.10.2008. (12:06) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
punks_not_red!
uglavnom, ne da mi se sve čitat ali i sama znaš ako se ja osjećam loše da mi samo treba kupit gajbu pive i bit ću super :P
05.11.2008. (14:08) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Egbert
In my view one and all should browse on this. HP PhotoSmart 8450 toner
08.07.2012. (03:24) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...