Moj sin jednom je bio jako tužan zbog svojih ocjena. Usporedio se sa svojom sestrom, koja je s lakoćom nizala petice. Oči su mu bile mutne od jada, suze su nemoćno klizile niz obraze. Pogleda me i reče, bez zavisti na sestru, sa čežnjom: "Mama, zašto ja ne mogu biti kao moja sestra...." Zagrlila sam svoje milo, dobro dijete i rekla mu da on ima druge darove koje njegova sestra nema, da smo svi različiti, u nečemu bolji, u nečemu lošiji, ali svi jednako vrijedni. Srce mog sina vrijedi milijune petica.
09.02.2008. (12:46)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
priznajen da san par puta rekla: e da mi je ovo, da mi je ono..... i nekad san poželila bit kao netko drugi.... al sam nedavno shvatila da sam jedinstvena u mnogočemu. i vidila san da je jedna prija čak poprimila nešto od mene.... usudila bi se reć i kopirat me. to mi je zasmetalo. to me i sad smeta. ali, ne zbog nje, ne zbog toga šta ona to radi, nego zato šta ja neželin da na nekoga utječen. jer, ja se tako osjećan. ko da utječen na nju. a to nebi tila. i baš sad kad san pristala želit nešto šta imaju drugi, svatila san da i ja sama iman tolko toga.... al to prije nisan vidila jel mi nije bilo važno. a nije mi ni sad važno.... ali, ima nešto, šta bi stvarno tila..... nešto.... na čemu, usudin se reć i zavidin mojin prijama..... moj tata je na brodu po 6 miseci.... iako se mejlamo, dopisujemo, čujemo svaki dan, to nije isto.... i kad dođe kući, svaki put je nešto drugačije... il narasten ja, ili seka.... prvi put tata moju seku nije ni pripozna.... jer, šest miseci je duuugo.... iako se roditelji trude da mi pomognu da to vrime proveden bezbrižno na sve načine, meni najviše znači kad san ja s taton. jer meni jedan dan na labudima s njin znači više nego sve materijalno šta god iman. i možda mi zato smeta kad se neko 'fura' na moj stil, kad neko poželi nešto moje. i kad mi neka prija kaže da bi ona bila sritna da joj ''ćaća'' ode, meni suze dođu na oči.... tolko je toga za reć, al napisat je nemoguće... i kada van Božić i Uskrs prođu sa jednom stolicom viška za stolom.... i onda mi neko kaže: 'da je bar meni tako.'
i, stvarno, ne fali mi ništa, ne triba ništa šta drugi ima..... samo mi fali..... jedan dio mog srca...
eh..... sad san se opet razvezala..... oprostite šta Vam uvik napripravin posla oko čitanja..... a sad ću pristat filozofirat dok se nisan rasplakala.....
pozdrav!!!!!!!!!! p.s. čekan mejl od tate!!!!!!!!
mir s Vama!!!!!!!!!!!!!
09.02.2008. (16:03)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Draga moja Ivančice! Tek sam maloprije ušla u kuću i stoga tek sad odgovaram... Drago mi je vidit tvoj duuuuuuugi komentar... Nadam se da si u međuivremenu dobila e-mail od tate:-) I da se konačno ipak nisi rasplakala...:-) Tebi je Bog stvarno dao puno... ali... čini ti se --- nije ti dao ono što želiš... da budeš više s tatom... Svatko ima neki svoj križ.... Nekom ''teška tatina prisutnost'' a nekom ''teška tatina odsutnost''...nekom nešto treće... (meni, recimo, ovo prvo!) I jedno i drugo može biti teško... Ipak, nikad toliko teško da se s tim ne možemo nositi. A na praznu stolicu... posjedni Isusa... da ti Uskrs i Božić prođu sretnije...:-) Veeeeeeeeeeeliki pozdrav!
09.02.2008. (22:41)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
leticia
Moj sin jednom je bio jako tužan zbog svojih ocjena. Usporedio se sa svojom sestrom, koja je s lakoćom nizala petice. Oči su mu bile mutne od jada, suze su nemoćno klizile niz obraze. Pogleda me i reče, bez zavisti na sestru, sa čežnjom: "Mama, zašto ja ne mogu biti kao moja sestra...." Zagrlila sam svoje milo, dobro dijete i rekla mu da on ima druge darove koje njegova sestra nema, da smo svi različiti, u nečemu bolji, u nečemu lošiji, ali svi jednako vrijedni. Srce mog sina vrijedi milijune petica.
09.02.2008. (12:46) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
SvE jE LaKo KaD sI mLaD
priznajen da san par puta rekla: e da mi je ovo,
da mi je ono.....
i nekad san poželila bit kao netko drugi....
al sam nedavno shvatila da sam jedinstvena
u mnogočemu.
i vidila san da je jedna prija čak poprimila nešto od mene....
usudila bi se reć i kopirat me.
to mi je zasmetalo.
to me i sad smeta.
ali, ne zbog nje, ne zbog toga šta ona
to radi,
nego zato šta ja neželin da na nekoga utječen.
jer, ja se tako osjećan.
ko da utječen na nju.
a to nebi tila.
i baš sad kad san pristala želit nešto šta imaju
drugi, svatila san da i ja sama iman tolko toga....
al to prije nisan vidila jel mi nije bilo važno.
a nije mi ni sad važno....
ali, ima nešto, šta bi stvarno tila.....
nešto.... na čemu, usudin se reć i zavidin mojin
prijama.....
moj tata je na brodu po 6 miseci....
iako se mejlamo, dopisujemo,
čujemo svaki dan, to nije isto....
i kad dođe kući, svaki put je nešto
drugačije...
il narasten ja, ili seka....
prvi put tata moju seku nije ni pripozna....
jer, šest miseci je duuugo....
iako se roditelji trude da mi pomognu da to vrime
proveden bezbrižno na sve načine,
meni najviše znači kad san ja s taton.
jer meni jedan dan na labudima s njin
znači više nego sve materijalno šta god
iman.
i možda mi zato smeta kad se neko
'fura' na moj stil, kad neko poželi nešto moje.
i kad mi neka prija kaže da bi ona bila sritna
da joj ''ćaća'' ode, meni suze dođu na oči....
tolko je toga za reć, al napisat je nemoguće...
i kada van Božić i Uskrs prođu sa jednom
stolicom viška za stolom....
i onda mi neko kaže:
'da je bar meni tako.'
i, stvarno, ne fali mi ništa, ne triba ništa šta drugi ima.....
samo mi fali.....
jedan dio mog srca...
eh..... sad san se opet razvezala.....
oprostite šta Vam uvik napripravin posla
oko čitanja.....
a sad ću pristat filozofirat dok se nisan
rasplakala.....
pozdrav!!!!!!!!!!
p.s. čekan mejl od tate!!!!!!!!
mir s Vama!!!!!!!!!!!!!
09.02.2008. (16:03) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
mariela
Draga moja Ivančice!
Tek sam maloprije ušla u kuću i stoga tek sad odgovaram...
Drago mi je vidit tvoj duuuuuuugi komentar...
Nadam se da si u međuivremenu dobila e-mail od tate:-)
I da se konačno ipak nisi rasplakala...:-)
Tebi je Bog stvarno dao puno...
ali... čini ti se --- nije ti dao ono što želiš... da budeš više s tatom...
Svatko ima neki svoj križ....
Nekom ''teška tatina prisutnost'' a nekom ''teška tatina odsutnost''...nekom nešto treće...
(meni, recimo, ovo prvo!)
I jedno i drugo može biti teško...
Ipak, nikad toliko teško da se s tim ne možemo nositi.
A na praznu stolicu... posjedni Isusa... da ti Uskrs i Božić prođu sretnije...:-)
Veeeeeeeeeeeliki pozdrav!
09.02.2008. (22:41) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...