Komentari

laughinggranny.blog.hr

Dodaj komentar (7)

Marketing

  • ohimesama

    sviđa mi se perspektiva iz koje je slikana fotografija , naglasava ljepotu i ruze i oblaka. ruza nije bacila u sjenu oblak niti oblak bacio u sjenu ruzu. kao da su ravnopravni..isto tako i u haikuu,gdje im se pridruzuje vjetar... bas lijepo.

    procitala sam vas prijedlog o postu na temu onog osjecaja,pretuznog.. i bas zato ne bih ga htjela unosit na blog, pogotovo ne sada kad je blog u ljubavnom sretnom ozracju. kao da je posvecen mom muskarcu. ne bih boli... ne vise... ostavljam je iza sebe.
    no,kako to mislite puno premlada za to? kad tad morala bi se suociti s tim, zar nije bolje sto ranije?

    avatar

    12.08.2007. (00:34)    -   -   -   -  

  • adalija

    lijepo.. pusa.. :)

    avatar

    12.08.2007. (00:58)    -   -   -   -  

  • Y

    deplace les roses avec les arbres d'olive, ajoute les nauges du matin qui resemblent au neige lorsqu'ils nagent dans les collines, le ciel completement bleu, le soileil d'or et serenite dans mon corps, dans ma tete, sous ma peau et le sentiment de contentement qui coule par mes veins - voila l'atmosphere laquelle seulement l'amour et l'istrie peuvent creer.
    bise a v et zd de l'istrie d'une fille contente et amoureuse.

    avatar

    12.08.2007. (12:15)    -   -   -   -  

  • Dante

    Stvarno lijep pogled na nebo, makar i ono poslije kiše. Ruže se ne ljute pa zašto bih se onda mi ili je u tom šapatu nešto drugo poručeno....
    Pedivan motiv za staviti na slikarsko platno.

    avatar

    12.08.2007. (20:36)    -   -   -   -  

  • laughing granny

    @Ohimesama, pronicljivo primjećivanje ravnopravnosti s tvoje strane ... hvala.

    A bol svakako, uvijek, ostavljaj iza sebe. Nikome nije lako nositi se s njom: bol treba moći pročistiti, pomiriti ju sa sobom, i onda ju, tako čistu i laganu, pospremiti "na suho i tamno mjesto" - da se ne pokvari. Jer bol može imati veliku vrijednost, oplemeniti nas i uzdići...
    Kad sam rekla - puno premlada, mislila sam na činjenicu da su ljudi obično već dobro u godinama kad izgube roditelje, osnovali su vlastite obitelji, pa im bude malo lakše, jer s određenom rezignacijom shvaćaju da moraju prihvatiti prirodne tokove života.

    @adalija: hvala na posjeti, ostavila sam ti komentar na blogu

    @Y: l'amour et l'istrie .. . c'est pas mal, ca!! je suis tres tres heureuse de te voir et sentir souriante ... mais tres curieuse aussi ... j'attend que tu me raconte ...

    @Dante, šapat je ružina tajna ... sto se tice slikarskog platna, i mene je fotka jako podsjetila na Rabuzina, kojeg obožavam - pa sam možda tako nešto podsvjesno i tražila.

    avatar

    12.08.2007. (23:44)    -   -   -   -  

  • Dor

    Važno je, dakako da je važno što ruža šapće oblaku u uho (a šapće mu nešto lijepo, zanosno, zasigurno!) ali je isto tako važno, ako ne i važnije, što nam je autorica ove sjajne poetske sublimacije, eno, našoj intuiciji i našoj mašti prepustila da, radoznale, nagađaju i pogađaju o kojim se i kakvim, zapravo, tu „tajnim“ porukama radi ...

    Međutim, s obzirom da je riječ o „šapatu“, kojim se uglavnom senzualne senzacije iskazuju, onda bi nam zagonetka ovog ružina obraćanja „putujućemu“ oblaku mogla lako biti još bližom, prisjetimo li se, onako usput, onih Baudelaireovih divnih oblaka „koji putuju ...tamo ... tamo daleko ...“

    Stoga bismo zaključili: „Procvao“ je, evo, poput strasne i neodoljive ruže u čarobnom vrtu na bregu, još jedan haiku-ljepotan koji nas je snažno zapahnuo neutaživom vječnom čežnjom za dragim susretima i za zamamnim daljinama ...

    avatar

    13.08.2007. (10:56)    -   -   -   -  

  • Y

    non, c'est pas ce que tu penses... rien a voir avec les participants du symposium.

    avatar

    13.08.2007. (21:07)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...