Komentari

natanervozis.blog.hr

Dodaj komentar (7)

Marketing

  • Sanja ...

    Ma nije uopće važno. Kad sam ja govorila da ću studirati sve mi se nekako činilo neizvedivo, kada je to rekao moj muž, sve je postalo moguće. On je na trećoj godini, novci su se našli, ja ga odmjenjujem u kućnim poslovima, njegov život ide naprijed, moj trenutno stagnira, da sam bar bila hrabrija. Nemoj odustati, odreci se 8.000 kn kava godišnje i eto.

    avatar

    11.04.2007. (15:28)    -   -   -   -  

  • Danči

    Moj me posao ispunjava... :)

    avatar

    11.04.2007. (15:39)    -   -   -   -  

  • izazov

    posao je nešto najvažnije poslije obitelji.. treba dooobro odvagnuti.. možda ipak probati nego se pitati što bi bilo kad bi bilo.. ne znam..

    avatar

    11.04.2007. (16:39)    -   -   -   -  

  • Rose And Butterfly

    Kaj se tice posla, trenutno sam na fakultetu... Moram priznati da me to ispunjava, ali samo do jedne mjere... Bit je u tome da sto god radili i gdje god bili vjerojatno postoji i ono sto radimo s manje zadovoljstva... Studiram informatiku, a cilj mi je predavat u srednjoj skoli jer vjerujem da mladi imaju puno toga za reci, i da su najcesce neshvaceni od svoje okoline koja ih tretira kao ovakve i onakve...
    Moj brat je, za razliku od mene fulo profesiju, tako da je on danas na doskolovanju koje isto tako placa, mislim oko 5000 kn... Kaze on da mu nije tesko tako jer zna da ce se jednog dana isplatiti... I vjerujem da hoce...
    Mislim da bi bilo dobro probati... Ipak, kako god da odlucis, nadam se da ce biti OK... :)

    avatar

    11.04.2007. (20:16)    -   -   -   -  

  • meani

    Ne mogu vjerovati, kao da sam ja ovo napisala. Nikako ne volim svoj posao, te bezdušne ekonomske računice. Razmišljam o prekvalifikaciji a aromaterapija je bila jedna od opcija. Brzo sam je odbacila što zbog cijene što zbog mjesta stanovanja. Nije problem uložiti kad bi čovjek znao da će se isplatiti. Jednostavno su prilike u zemlji takve da je pitanje hoće li znanje i trud biti uzaludan. Ne znam ni sama što i kako dalje.

    avatar

    11.04.2007. (20:29)    -   -   -   -  

  • posoljeni zrak

    Mnogi od nas ne rade posao koji baš vole. Ja svoj volim i ne volim. U srednjoj sam mislila da se njime neću baviti a kasnije, igrom slučaja i nekim okolnostima, radim što radim. N eznam čak niti da li ću to moći raditi do mirovine. Često o tome razgovaram s kolegicama. Svi okrećemo očima kao: već je sada naporno, dok dođemo do mirovine pomaknut će granicu na 70 godina :))) Ne znam, ali se nadam da će nekako biti.. Ako ništa drugo.. ma ne znam...
    A što se tiče ove dopisne škole, meni se čini preskupo, ali ne znam.. Čak nisam niti upoznata koliko taj posao kd nas prolazi.. Ali, ako odlučiš, podržavam te...
    Znam ljude koji rade npr. nekim tvrtama poput Amweya (piše li se tako) i ne ide im kako su im obećavali, ali to ne znači da ćeš ti biti u tom krugu ljudi kojima nije išlo.. Razmisli pa vidi..
    Želim ti sve dobro i šaljem pusu :))

    avatar

    11.04.2007. (22:09)    -   -   -   -  

  • Tri Pojma

    novac uložen u sebe nikada nije bačen novac. to je manje od 8000 kava... tek možda 1000! nešto više od običnog vozačkog. ljubav prema mirisnim esencijama i umijeće baratanja s brojkama, mogu napraviti čuda! sretno! :)

    avatar

    12.04.2007. (14:08)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...