Komentari

irida.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing


  • komplex

    koliko može biti opasno za čoveka život u iluziji..

    avatar

    12.03.2007. (11:19)    -   -   -   -  

  • Danči

    Ma ja živim u snovima isto, al da tresnem o tlo, evo mene opet za koju sekundu gore. :)

    avatar

    12.03.2007. (11:36)    -   -   -   -  

  • Elyca

    upucat nekog je privremeno olakšanje ali ne i rješenje problema!
    Živjeti život....e to je već težak problem!!!!
    Iako razumijem gospođu kad govori o šarlatanstvu. Vidiš i ja imam loše mišljenje o tim 060 telefonima i ni u ludilu mi ga ne bi napamet palo zvat (čak ni iz zabave). Iskreno, nisam ga nikad ni zvala - osim ako nije bila humanitarna pomoć. Možda zbog posla koji radim, ja se svakodnevno susrećem sa takvima, pa sam bijesna kad gledam varalice u oči kako me pokušavaju muljat!. To je problem s kojim se ti svakodnevno susrećeš. Ti, nažalost, moraš uz svoju borbu za život, dokazat da ne spadaš među takve! Ipak, srećom, netko i ovako malko "prošvrlja" netom...i dovoljno mu je pročitat dvije rečenice da shvati da nikom ništa ne obećavaš.
    Nadam se da će i ovaj moj komentar tebi prištedjeti bar 5 minuta uzaludnog dokazivanja da "nisi od onakvih"

    avatar

    12.03.2007. (11:58)    -   -   -   -  

  • vedjak

    Jednoga dana, kad me ne bude više i kad iluzije stvarnosti zvane prestanu za me...
    Duboko negdje u prahu svome zadovoljan bit ću i bit će mi drago da jedno dijete živi, nekad moje dane...

    Pozdrav poštovanoj čarobnici! Nemilosrdnoj osloboditeljici od okova iluzija! :) Šala - mala, ali da je lako, nije lako... zna se...

    avatar

    12.03.2007. (13:25)    -   -   -   -  

  • I.M.

    Donekle razumije N.N., ostala je "gola" pred tobom, ali mislim da je više muči što se osjeća gola pred sobom. Srećom ja svoje otkrivanje nisam tako doživjela, ali nakon prvobitnog šoka, već će pokušati učiniti nešta za sebe. Već to što je došla do tebe znači da traži pomoć. Ne zadovoljimo svaku radoznalu pomisao, uvjek je neki veći razlog iza toga. Najteže je skupiti snage i učiniti nešta za sebe. I ja često pomislim da bi bilo bolje da si mi dala i uputstvo za upotrebu sa novim saznanjima ))))...znam da moram sama doći kraju.

    avatar

    12.03.2007. (13:25)    -   -   -   -  

  • Safiris

    Prije desetak godina i ja bih napisala jedno slično pismo učiteljici Reikija, jer kada je skinut prvi sloj zidina, ostale cigle počele su se same urušavati...mislim da je već sama odluka da dođe do tebe rušenje tog prvog sloja, a suočavanje sa vlastitim strahovima je i najteži korak ...barem je meni bilo tako , samo što sam imala tu sreću da sam imala izvanjsku i unutarnju potporu...nadam se da će pronaći Svjetlost na svojem putu...tebi draga Irida šaljem najtopliji zagrljaj:-*)

    avatar

    12.03.2007. (13:28)    -   -   -   -  

  • champs-elysees

    Ndaaa, jasan mi je taj profil osobe i ljutnja kad ne dobije ono što želi,nego dobije ono što treba dobiti. I sama se ponekad susrećem sa onima koji se naljute kada im ne "pročitam" ono što oni žele čuti. Jako dobar primjer i z prakse iako će se vjerojatno naljutiti kada ga pročita na blogu.

    avatar

    12.03.2007. (14:05)    -   -   -   -  

  • 5@k XIII.

    neki mnogo puta mjesaju simboliku i metaforu...

    avatar

    12.03.2007. (16:38)    -   -   -   -  

  • 55555 MAČKA

    Eto što se desi kad kopamo i iskopamo nešto čime se ne znamo snositi...

    avatar

    12.03.2007. (16:45)    -   -   -   -  

  • filozofije jednog leptira

    najlakse je krivit druge za svoje probleme i tugu, umjesto da se trazi krivca nek se digne na noge i pocne rjesavat probleme...nek se pomiri sa stvarnoscu i neka prihvati kritiku

    avatar

    12.03.2007. (17:04)    -   -   -   -  

  • sewen

    nadam se da je N.N. shvatila da joj budućnost donosi sjaj...

    avatar

    12.03.2007. (19:22)    -   -   -   -  

  • kvinna

    Draga, razumijem je. Nije to lako... Stvarno je ostala gola i ranjiva. Jes da je to cijena za rušenje zidova, ali treba vremena da nauči dići glavu od svoje izranjavane gole kože prema nebu. Uopće ne dovodim tvoju stručnost u pitanje, koliko god cijenim tvoj rad, toliko sa njom i suosjećam.
    Znam da joj ovo može dati samo odmak i da će u biti sad prestati gledati što je bilo i vidjeti kako dalje, ali u ovom trenutku joj je teško i od sveg srca joj želim da kroz to brzo prođe.
    A tebi veliki zagrljaj što činiš dobro!

    avatar

    12.03.2007. (19:33)    -   -   -   -  

  • Šareni Pajaci

    i kad nisi tu
    ti si tu...
    to je misao koja me vodi....
    pročitala sam i nedjeljni post....lijepo savjetuješ, ali što je s onima koji se boje zagrljaja k'o žive kuge...pretpostavljam kako je vježba prikladna i za članove familije koji su zaboravili kako i roditeljski zagrljaj hrani dušu....
    veliki pozdrav i osmijeh ostavljam

    avatar

    12.03.2007. (19:36)    -   -   -   -  

  • Helada

    Moram priznati, Irida, da i u meni izazivaš strah. Nadam se da se nećeš naljutiti, tvoj mi je blog jako drag, a time i ti, ali, eto, neka jeza vreba na mene iz prikrajka...

    avatar

    12.03.2007. (23:02)    -   -   -   -  

  • DaisyDee

    istina boli... jako... ali jos i vise kad te iznenada tresne posred lica i to od osobe koju trazis pomoc... tada je prva reakciju tu istu osobu okriviti za sve umjesto priznati sebi tu istinu... tesko je to, jako tesko... nadam se da ce N.N. uspjesno prezivjeti ovo otkrivenje...
    pozdrav!

    avatar

    13.03.2007. (08:35)    -   -   -   -  

  • sunfire

    mislim da do tuge dolazi kad se čovjek skine pred sobom i kada se pogleda i shvati da ne izgleda kako je mislio, kada se iluzija rasplini. A svi mi sanjarimo i imamo svoje maštarije, to je normalno, i svi mi ponekad poletimo i razlijepimo se o pod. a šta ćeš.... ugodan dan ti želim

    avatar

    13.03.2007. (09:19)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...