Kijevski listići
utorak, 22.01.2008.
još jedna manje
Upravo je otišla i Aiko. Svi smo se okupili kako bi je ispratili i grlili smo se svaki put kad bi se zaustavili: 3 put u stanu, pred stanom, pred liftom, kod Zlica, pred ulaznim vratima, pred taksijem, a neki i u taksiju. Tak je super ta Aiko, i drugačija je potpuno od muških Japanaca. Naravno, razmijenile smo e-mailove, i ako slučajno koja od nas odluči posjetiti zemlju ove druge, dobrodošla je. Možemo se čak i eventualno vidjeti putem web kamere. Ah, sve te mogućnosti… No, jasno nam je svima da čim se svi vratimo u stvarni svijet, malo od toga planiranoga će se uistinu i ostvariti. Ako i išta.
A Aiko je priredila i oproštajni tulum, kao što to rade svi odlazeći. I bilo je baš odlično. Samo jednom su se susjedi došli žaliti. =) Djevojka je cijeli dan pripremala hranu i tak smo se opet svi prenajeli.
Tako prenajedeni, uspoređivali smo kome je trbuh više iskočio. Kej je pobjedio.
Zatim su neki morali malo zaleć dok se hrana ne slegne. =)
Također smo pijuckali vince, pivo, neke čudne rakijetine, te mnogo pričali… Ja sada već tečno pričam loš ruski. Hihi.
I darivali smo Aiko. Kupili smo joj hrpu gluposti i par vrijednih poklona. Među hrpom gluposti našla se i majica koja sprda Janukoviča, na koju smo se svi potpisali. To je bilo veoma zabavno jer smo se potpisivali na majicu dok je Aiko bila u njoj, a ona je strašno škakljiva. Tako da je skakala, skvičala, izvijala se i svi smo se smijali k'o mala djeca.
A zatim sam ja učila Kineze plesati, i to je bilo sve skupa prečudno… A momke smo nagovorili da nam zaplešu Can-can.
