Jesen 2005 ----- 20.03.2011 14:35 to je život moje duge kose. Ona sada počiva u plastičnoj vrećici na jednoj od polica ormara. Isuviše dugo sam ju imao i još više toga smo zajedno doživeli. Previše koncerata, lokalnih svirki i mlaćenja glavom. Bila je samnom većinu srednje škole i većinu faxa. Bila je mirisna po šamponima, smrdljiva po duvanu i pivu, puna peska i soli, puna sreće i radosti. Dugo je i izdržala samnom a onda je oslabila. Opadala je, proredila se i bližio joj se kraj. Bilo je samo pitanje vremena kada će završiti kao medalja uramljenja u staklu. Bacanje ili još gore prodavanje nije dolazilo u obzir, bila bi to izdaja samoga sebe.

Psihički sam se pripremao na šišanje jedno mesec dana. Kako uvek neke meni značajne stvari stavljam na dobre datume tako je ispao i 20.3. Dan prije proleća, bila je nedelja pa je bilo lakše sve to organizirati zbog slobodnog vremena, što mog, što druga Buceka.

Kosu sam oprao to jutro, najnežnije što sam mogao, istresao sav regenerator da bude što bolja, lepša i mekša. Čekao sam Buceka sa nervozom kakvu ću imati verovatno samo još onog dana kad budem nekoj morao reći, DA, uzimam. Prije toga pripremio sam sobu, postavio dole crne vreće da ne pada po tepihu, pripremio mašinicu, ogledalo i najbitnije, zvučnike i samo jednu pesmu sa ponavljanjem, Motorhead - Killed by death, nema u njoj mnogo teksta ali meni mnogo znači.

Bucek je došao, pričamo malo o svemu sa mojoj bakom i dedom, jedemo kolače i pijemo sok, sve ono kao družimo se a u meni gori. Tada je Bucek rekao, hajmo junačino. Tad je sve bilo gotovo. Pustio sam Lemmya i momke da praše, po prvi put svezao kosu omotavanjem gumice po 4. put, objasnio da želim svu kosu da sačuvam i udri. Mašinica se upalila ali Lemmya sam pojačao da je prevlada. Nakon dugo dugo godina osećam taj metal i vibracije na glavi. Šišanje je trajalo 15ak min. Nisam se gledao u ogledalo dok sve nije bilo gotovo.

Onda je Bucek rekao, evo ga, to je to, pogledaj se. U najmanju ruku sam izgledao kao bolesnik kakav, negde tri četri dlake, negde ćelavo, negde malo kose. Bucek me je tada sredio skroz. Skinhead, nema šta. Kosu sam spremio u vrećicu ko kakvo mrtvo stvorenje. Na podu je bilo svega jedna ili dve lokne ne duže od 2-3 centa.

Tako sam ostao bez kose ali nisam ostao bez sebe. I dalje sam najgori, i ne neću postati novi, ja ću uvek biti ko pre, kaže pesma jedna.


Ko je šta rekao o mojoj ćeli (kronološki):

Bucek: Jaoj Džone sad si pravi Srbin, sad si mnogo opasniji, sad plašiš ljude.

Baka i deda: Deda pljeska rukama a baka kaže da sam isti Stanković jer su baš tada gledali nedeljom u dva.

Mama me je prvo dugo gledala sa smeškom, zatim je rekla "Jaooj, mišo moj!" a Milica se u pozadini smejala. Mama me je opet dugo gledala i rekla kako me 7 godina nije videla ćelavog i kako ličim na dedu, dedu Stojana. fuck yeah

Tata se nasmijao i rekao da mi lepo stoji.

Kraguljac nije verovao da sam se stvarno ošišao, Bigićka je dirala glavu, Bigić se igrao sa iPhonom a Slađa me nije prepoznala s leđa i htela se upoznati sa mnom.

Teta na liniji ( crna, mlađa) prvo se iznenadila našta ličim i rekla jaooj ali rekla je da mi je i ovo lijepo stoji dok je druga teta na liniji rekla da sam ko robijaš.

Raja na faxu je prokomentarisala: Džoni je izgubio kosu ali pamet ne!

Boki- cimer je prvo dugo gledao u mene, prekrstio se i opet gledao i zapitao se jel vidi duhove? I jesam li normalan.

Mrtvićka da će me ženit.

Miki: I ne stoji ti tako lose, ok izgleda na slici :)

Profesor: Nek nam to kaže kolega sa svježom proljetnom frizurom...

Teta na porti faxa, prvo me pogledala i pozdravila kao i svakog, stustila glavu, naglo digla i zabezeknula se : Ajme Nikola šta učini od sebe...

Lero u fotokopiraonici: Jebote još kontam da si ti ali kao nema kose pa nije...izgledaš ozbiljnije

Villy: Ružan si ko kuja :-P Ali bar sam ja sada najlepši ;-)

Cvijo: Šta uradi od sebe...al dobro ti stoji

Tanja: Na facebooku sam bio popularnij od Britney kad se ošišala

Erić: Šta je ćelava guzico?!



I još mnogo ali slične su ovima pa da se ne ponavlja...

Trenutno trošim neke losione i šampone, kosa ok izgleda, ne deluje proređeno na ovoj dužini. Bio sam i kod dermatologa i dobio neke vitamine i isto neki šampon da mi perut sredi. Dermatologinja mi je pregledala glavu pod povećalom i rekla da je kosa super, da fino izgleda a ja ko da bingo dobio kad sam to čuo. Sav sretan idem od doktora, ne događa se to tako često, uglavnom završiš sa tumorom ili nekim zlom.
Kosu neću puštati sigurno dve godine, kontam da mi se i ovo proređivanje i opadanje dogodilo zbog faxa, a kad se fax završi videćemo.

Uglavnom uvek ću biti Johnny!