Ivva

"Karte?"
"Spakovane, reketi ?"
"Spakovani, Rummikub?"
"U kolima, Reč na reč, kockice za jamb, lopta za odbojku, knjige...?"
"Sve je tu.. moramo da oborimo sedišta da bi stao i tvoj i moj bicikl"
"Sigurno smo zaboravili nešto?"
"Štapove za pecanje!"
"Hm .. nema mesta za kofer sa odećom?"
"Ne preteruj to je samo sedam dana"
"?! Ok, a gde ću ja da sednem?"

P.S. Ključ je ispod otirača. Molim vas da popričate i sa mojim cvećem. Obožava glasnu muziku...

U jednom kraju kada krenete ni levo ni desno, ni pravo nego malo krivo.. naći ćete ljude koji imaju srce od stakla. Uvek, kada bi nekoga zavoleli, jedan delić srca bi se odlomio i postao deo voljene osobe. Oni koji su spretno izbegli ljubav imali su jednobojno i bez ožiljaka, a nekima je duša izgledala kao šareni kolaž.
...
Nije mu uzvratila osmeh, pogled tup bez nade lutao je daljinama. Prepoznao je taj izraz lica i skupljene ruke, vidjao ga je već mnogo puta. Znao je da u dlanovima krije slomljeno srce. Nije je pitao zašto. Tuga je tuga, jednako bolna bez obzira na razloge. Otvorila je šake i pružila mu komadiće stakla koji su podsećali na suze. Pružila je svoje srce kao da mu ga poklanja, kao da je bezvredno. Bilo je razbijeno na stotinu komada.
"Nespretna i slaba... dozvolila sam da se polomi"
...
Svakog dana se vraćao na isto mesto i spajao deo po deo toplim rečima. Osmesima je mamio da mu pomogne. Ćuteći s njom dopirao je do najkrhkijih krajeva. Znao je da ne može da ga zavoli i ništa nije tražio. Ma koliko bilo razbijeno, srce kao srce, dok god ima ljudi i nade ponovo hoće da udara. Krišom je odlomio delove svoje duše i sastavio svoju najdražu slagalicu, pozdravio se i otišao dalje.
"Više ti nisam potreban"
...
Širom je otvorila ruke i razvukla osmeh.
Hodala je dugo tražeći ga u poljima kamilice, pored reke, medju slomljenim dušama... Prepoznala je taj izraz lica, skupljene ruke i tup pogled što šeta daljinama. Lagano mu je otvorila dlanove.
"Sada, kada ga imam, sada si mi najpotrebniji. U njemu su tvoji tragovi."
...
U jednom kraju kada krenete ni levo ni desno, ni pravo nego malo krivo naći ćete ljude koji imaju srca od stakla. Uvek kada nekog zavole, delić njihovog srca postane i deo te osobe. Oni koji su se plašili da ga ne polome imaju dušu bez boja. Ona najšarenija srca koja podsećaju na kolaž, ona koja su se nekada i razbila, postala su najlepša i najčvršća.

Odvedi me u mirisna polja i pričaj mi bajke.
Pokaži mi gde se spajaju reke i slaži
da svaki dan je ovakav.
Obećaj da ćeš i sutra raskloniti sve oblake.
Obećaj da će me snovi uvek čekati.
Igrajmo se sa napuštenim rečima.

Zatim me vrati u stvarnost i podseti kako sam nekada čvrsto koračala.