Jagnjarije, svinjarije, šta oćeš. Servirano, tranžirano, gadno na oko, možda još gadnije na ukus, al volim ja to obići.





I jedno zapažanje onako između redova.
Što veće mašine koje ne znaš za šta služe, te su više rasprodate!
I dalje sam potpuno oduševljena sa veličinama traktora, guma, kombajna, mrvilica, sitnilica, nekih tamo pravilica nečega!
Valjda me taj seljački ushićeni pred veličinom gen nikad izdati neće.



I nije gajgerov al broji!



I koliko god da se sufisticirano parčence mene grozi svih tih masovnih okupljana oko bilo čega (osim ne znam kako velike ideje za mir u svetu, ali tu su već misice uposlene), toliko s druge strane moj neukus ima neizdrživu želju da zaviri u svako ono bure, kombajn, da proba sikirče, da gleda guske, krave, ašove, mlevilice, proba sireve prljavim rukama...da prosto postajem sigurna u moje shizofreno opredeljenje.