subota, 15.07.2017.

NIKADA




slika: digital artist



Ne znam gde počinje praznina mora.
Ali slutim što je taknuo u tebi ili meni glas koji je blizu negde rekao: nikad.
To je reka koja se više ne vraća u svoj izvor,
jer su joj obale dogovorene s nekim nepoznatim koji čeka u daljini.

To je cvet koji ne silazi više u svoj koren jer se onde naselila budućnost.
Nikad. Šumna trava neizgaženih visoravni, sneg na planinama ljubičastim.

Osvrni se za sobom i gledaj svoje Nikad u travi sluha i vida naraslo u seni ruku sustalih, u sjaju želje neugasive.

Obaziri se, prepoznaj svoje Nikad po iščezlim izgovorenim šapatima. I teška misao koju si zanjihao posta će blaga, jer je kraj nje čovek nerazumljiv u svojoj samoći.

A kad se on pomakne u Noć i u veliki uspavani prostor,
ispruži ćeš za njim svoje ruke i viknuti: ne odlazi!doziva ćeš nekog ko je svoje
nikada shvatio kao molitvu noći...


Milica.V



10:33 | Komentari (9) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.





Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se