NIKADA
slika: digital artist
Ne znam gde počinje praznina mora.
Ali slutim što je taknuo u tebi ili meni glas koji je blizu negde rekao: nikad.
To je reka koja se više ne vraća u svoj izvor,
jer su joj obale dogovorene s nekim nepoznatim koji čeka u daljini.
To je cvet koji ne silazi više u svoj koren jer se onde naselila budućnost.
Nikad. Šumna trava neizgaženih visoravni, sneg na planinama ljubičastim.
Osvrni se za sobom i gledaj svoje Nikad u travi sluha i vida naraslo u seni ruku sustalih, u sjaju želje neugasive.
Obaziri se, prepoznaj svoje Nikad po iščezlim izgovorenim šapatima. I teška misao koju si zanjihao posta će blaga, jer je kraj nje čovek nerazumljiv u svojoj samoći.
A kad se on pomakne u Noć i u veliki uspavani prostor,
ispruži ćeš za njim svoje ruke i viknuti: ne odlazi!doziva ćeš nekog ko je svoje
nikada shvatio kao molitvu noći...
Milica.V
