Imam jednu mala anegdotu za jezik s ovih prostora koji ako nije isti onda je dosta sličan. Kuckam u grupi s nekim ljudima i u mom vokabularu je često prisutna reč plahta. Napišem ja nešto vezano za plahte jer proleće, vrućine, sve ima veze sa tim belilom, generalno volim tu reč.

Pita jedan od njih: Kakve veze imaš sa Hrvatskom?
(Objasnim ono što neki ljudi ovde znaju, ništa krucijalno, ali i da na neki drugi emotivan način.)

Dodam vrlo znatiželjno: Što?

Precizira, valjda da bi pokazao kako zna: Zbog plahte.


Za moja razmišljanja beše to vrlo neobično budući da plahte govorim otkad znam za sebe, upitah zatim: A, kako vi to kažete ovde?

Odgovara k'o iz topa: Čaršav.

- Zar čaršav nije nešto što ide preko kreveta, primera radi ukrasni čaršav na kom se sedi da se ne isprlja krevet? Moglo bi da bude i prekrivač.

- Ne, to je ono što ide na dušek uz jastučnicu.


I nakon nekoliko minuta razmišljanja, koristeći reči čaršav u tom kontekstu plahte dosetih se da čaršav doista može biti plahta.