Obujem bele patike pa preskačem bare što posmatračima deluje poput igrice Super Mario kad igrač lupa glavom cigle. Ljudi misle da su nove ali zapravo imam ih skoro godinu dana; čuvam ih na isti način kao i knjige, kao oči u glavi. Gore maslinasti đubretarac. Danas sam vodio psa u šetnju iako nema zaštitu od krpelja budući da trebamo da ga šišamo kod veterinara i primetih da od stepenica beži ko đavo od krsta iako voli da silazi niz iste, pa smo se vozikali liftom, to je posledica one nezgode ili tek godine. Pas kao ni ja za volanom nema baš najboji osećaj udaljenosti objekata od njega samog. Tokom šetnje naišla je grupa ljudi kojima je zajedničko to što imaju psa, a mi nismo hteli u grupicu jer mi je suluda ideja da se zbližavamo i uvek idemo našim putem mada obično gde i oni, pa su mahnuli i počeli da ispituju o psu kao da drže veterinu u malom prstu i kao da imaju zapisan broj za hitne slučajeve ispod jakni. Nakon nekog vremena svako na svoju stranu, kao i čvor vode na ušću, bez okretanja.