Na tup način gulim narandže, kazali bi naučnici. Intelektualci je gule po nameštanju giljotine iznad zamišljenog Južnog i Severnog pola narandžine kore, zatim podele oštricom noža na pet do šest meridijana i povuku narandžastu odoru u odelo dvorske lude. Narandže nikad nisam posmatrao na planetarni način, tek kao pobacane po zemlji ili ušuškane u granje među bele pomorandžine cvetove.
Zabijem prste u centar narandže i potom zgulim kožu sve dok ne ostane u starim gaćama koje su dame nosile u srednjem veku ispod istkano bogatih 'aljina. U tom trenutku je prinesem ustima, natapom jezikom meso, sve dok se od slatkoće kriške same ne odvoje u rascvetani cvet i lagano zubima girckam duž kriški dok ostatak razmičem prstima, i ono belo meso kažu najzdraviji deo narandže se rasipa poput mita po jeziku. Naposletku narandža ostane naga do gole kože uz par vena što ukupno deluju poput bež abažura za lampe po komodi.
Od posledice sisanja narandžinog mesa slatki sok mi curi niz dlanove i bradu sve do laktova iako nije pametno obično je strastveno, slatko, slatko, najslađe.