|
|
| < | lipanj, 2008 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
by PlAwUsHa
Zovem se Victoria (Brooke Nancy) Smith i ovaj blog opisivat će život jedne Gryffindorke... :)
P.S.: Ovo je HPFF blog i zato molim anti-potterovce da ne ostavljaju uvredljive komentare. Ako ste HP-fan, dobrodošli su i dobri i loši komentari jer tako mogu promijeniti svoje pisanje (:) )
Ovaj blog je zaštićen copyrightom i zato vas molim da ne kopirate niti jedan sadržaj s njega ako ne navedete mene kao autora ili bez mog dopuštenja.
Ako ste HP-fan kao ja, obavezno posjetite ovu stranicu i riješite test. Ja jesam i pogledajte što/tko sam ispala:
Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV
Blog.hr
Blog servis
Forum.hr
Monitor.hr
Blogovi koje čitam (obavezno posjetite):
Loredanna Vanessa Nadia Malfoy
NALC
Starz Skrable
Angy
HJCH
Lucija
Just me and my family:
Victoria (Brooke Nancy) Smith:
Što da kažem o sebi? Gryffindorka sam, treća godina i tek sam nedavno započela školovanje. Naj frendica mi je Lindsay (Lily) Silvermund, a ostali dobri frendovi su mi još Kylie M. Ulster i Brad O'Neall. Obožavam životinje i nadam se da ću jednoga dana postati magizoologinja kao moj stariji brat Peter. Igram metloboj na poziciji lovice i moram priznati da sam vrlo dobra. Najdraži predmeti su mi Povijest magije i Travarstvo, a mrzim Čarobne napitke. Naj profesorica mi je McGonagollica a, već pogađate, Snapea mrzim. Također mrzim kišne dane, bahate ljude i crnu magiju. Uzor mi je Dumbledore i jako mu se divim. Vegeterijanka sam. Eto, to je sve što morate znati o meni; Gryffin(dor) Girl!
Harmony (Jenna) Smith:
Moja mama. Iako se ja i moji roditelji nismo baš najbolje slagali kada sam saznala da sam vještica, ipak su se pomirili s tim i sada smo si dobri. Majka mi je bezjakinja. Po zanimanju je liječnica (pedijatrica) što je nešto slično Vidarima. Visoka je (170 cm) i sportski je građena. U slobodno vrijeme voli joggirati jer, kako kaže, ,,Naporno, ali je zdravo''. Ima crnu kosu i plave oči, koje sam naslijedila od nje. Iako je ponekad pravi davež, ipak mi je mama i volim je.
Daniel (Jason Isaac) Smith:
Moj stari. Bezjak je, kao i moja stara pa se da zaključiti da mu se baš previše ne sviđa to što sam ja vještica. Po zanimanju je policajac (nešto kao Auror) i zbog toga sam često morala kući dolaziti jako rano. Ima plavu kosu i plave oči a u slobodno vrijeme voli igrati nogomet (bezjački sport) s mojim mlađim bratom Alanom.
Peter (John) Smith:
Moj stariji buraz, odličan tip, živa legenda! Stariji je od mene sedam godina no unatoč tome odlično se slažemo. Čarobnjak je i trenutno radi kao magizoolog jer, kao i ja, obožava životinje. Dok je pohađao Hogwarts bio je Gryffindor. Ima curu Rose Caine koja je starija sestra od jednog mog dobrog prijatelja. I to je ukratko sve o njemu.
Alan (Leonard) Smith:
Moj dvije godine mlađi brat. On jedini od nas troje nije čarobnjak pa bi se moglo reći da nas baš i ne podnosi (mene i Petera). Pohađa peti razred i trenira nogomet te se nada da će jednog dana postati novi Ronaldinho. Iako je malo uobraženo i bezobrazno derište, jako ga volim
Ostali likovi:
Lawrence Otto Ryan Dacourt (LORD)
Starz Skrable
Loredanna Vanessa Nadia Malfoy
-Ma daj, stvarno?! – Izbezumljeno sam izustila.
-Da. Nikad nisi čula da u Hogwartsu ima duhova?- Upitao je Peter ne skidajući smiješak sa svog lica.
-Naaa…- Odgovorila sam odmahujući rukom.
-A, da. Ono smeće od naših roditelja…- Ljutito je govorio Peter dok u pozadini nismo začuli ženski glas.
-No, no, gospodine Smith. Kakvo je to izražavanje?- Ukorila ga je profesorica McGonagoll.
-Gospođo profesor! Što vi radite ovdje?- Rekla sam k'o iz topa.
-Zdravo gospođice Smith. Izvolite, ovo je vaš raspored. Prvo predavanje vam počinje za petnaestak minuta. Nemojte zakasniti! Profesor Snape ne voli kada se kasni na njegova predavanja. Mogao bi vam oduzeti bodove.- Rekla je ljubazno pruživši mi raspored napisan na pergamentu.
-Bodove? Kakve bodove!- upitala sam iznenađeno.
-Ma ništa Vicky. Objasnit ću ti poslije.- Odvratio je Peter trknuvši me laktom.
-Od kada ti znaš objašnjavati? Stvarno se svašta uči u ovoj školi…- Promrmljala sam sebi u bradu.
-Ništa, onda hvala vam gospođo profesor. Žurim na sat!- Zahvalila sam McGonagollici uzimajući pergament u svoje ruke.
-Naravno, samo požurite. Doviđenja i sretno prvi dan!- Pozdravila me smješkajući se, a onda je otišla na drugi kraj hodnika, prema Dumbledoreovom kabinetu.
-Čarobni napitci? Nikad čula!- Rekla sam začuđeno. Osjećala sam se kao da sam pala s Marsa. Tek tada sam skužila da se u Peterevoj ruci nalazi mala kartonska kutija.
-Što je to?- Upitala sam pokazujući prstom.
-Ovo je poklon za tebe. On će ti od sada praviti društvo dok si u Hogwartsu, budući da se ja danas poslijepodne moram vratiti na posao.- Objasnio mi je Peter. Oči su mi se zaiskrile od radosti.
-Joj super! Da pogodim, zmija?- Upitala sam radosno. Na Peterovom se licu pojavio kiseli smiješak.
-Ne.- Kratko je odgovorio.
-A možda gušter?- Nabrajala sam dalje.
-Ni to.- Rekao je polako mi predajući kutiju. Otvorila sam je.
-Joj, kupio si mi slona! Baš si super braco!- Odvratila sam prasnuvši u smijeh zajedno s njim. Stavila sam ruku u kutiju i ponovo je povukla van. Na ruci mi je sjedila mala zelena žaba.
-Baš je dobar slon, kaj si ga ukrao iz zoološkog?- Zezala sam i dalje pogladivši žabicu po glavi.
-Vicky, to je žaba.- Zbunjeno je rekao Peter. Svom sam ga snagom tresnula po leđima.
-Znam da je žaba, budalo! A kak' se zove?- Upitala sam ponovo tepajući žabici koja je i dalje mirno sjedila na mojoj ruci.
-Možeš ga nazvati Severus.- Predložio je Peter kroza smijeh.
-Joj Peter, to žaba a ne svinja s masnom kosom.- Odgovorila sam cinično.
-A može Froggy?- Ponovo je predložio. Ovaj put ideja je bila prihvaćena. Dobila sam novog ljubimca!
***
-Napokon gotovo!- Viknula sam i bacila se u jedan od mnogobrojnih naslonjača u Gryffindorskom boravku. Dečko koji je sjedio nasuprot mene čudno me pogledao.
-Ti si nova?- Upitao je spuštajući knjigu koju je do tada čitao.
-Aha.- Kratko sam odgovorila.
-Koja si godina?- Upitao je ponovo.
-Treća. Zovem se Victoria Smith, a ti?- Pokušala sam nekako započeti razgovor.
-Peta. Zovem se LORD.- Odgovorio je vraćajući pogled na knjigu. Skoro sam pala u nesvijest.
-Ti… Ti si Onaj-Čije-Ime-Ne-Izgovaramo?- Upitala sam prestrašeno. Petar me je jučer cijeli dan upozoravao na Lorda Voldemorta i njegove Smrtonoše. LORD me zbunjeno pogledao a onda prasnuo u smijeh.
-Jesi ti sigurno dobro? Da nisi popila nešto kada si bila na Snapeovom satu? Zovem se Lawrence Otto Ryan Dacourt. Nadimak mi je LORD po inicijalima.- Objasnio mi je dok se trgao od smijeha. Postalo mi je lakše. Ali i puno neugodnije! Baš sam glupa!
-Ma prvi sam put u Hogwartsu. Jedva da znam kako se zove Duplebore i onaj Žarko Filch.- Promrmljala sam. LORD me zbunjeno pogledao.
-Koji Žarko?- Upitao je.
-Ma onaj s mačkom, mislim da se mačka zove gospon Boris.- Objašnjavala sam mu. LORD je nekoliko sekundi šutio a onda je ponovo prasnuo u smijeh.
-Ono je Dumbledore, iako stvarno ima duple bore, a ono je Argus Filch a ne Žarko. I mačka mu je ženka, gospa Norris, a ne gospon Boris.- Objasnio mi je. Zemljo, otvori se!
-Vidiš, toliko sam smotana da ni ne znam gdje je učionica Preobrazbe!- Opravdavala sam se.
-Dođi, ja ću ti pokazati. Ionako sam se krenuo naći s Starzom i Nessom.- Rekao je LORD ustajući. Izašli smo iz boravka i krenuli Hogwartsom. Pričali smo i pričali dok se odjednom u LORD-a nije zabio visoki dečko poluduge plavo-bijele kose.
-Pazi kuda hodaš, Malfoy!- Izderao se LORD. Zbunjeno sam stajala i sa strane promatrala što se događa.
-Što je, Lordiću, nije ti dosta što si izrod nego se još družiš i s mutnjacima?- Podlo je uzvratio dečko, tj. Malfoy.
-Bolje da sam izrod nego da mi je stari Smrtonoša.- Odvratio je LORD zamahnuvši šakom. Pogodio je Malfoya ravno u nos, no ovaj mu je vratio. Potukli su se, a ja sam ih pokušala razdvojiti. Ne bih da sam znala da je riječ ,,mutnjakuša'' uvreda.
-Ma daj se smirite, jeste vi normalni? Pozvat ću vam Dumbledorea!- Viknula sam i razdvojila ih. Malfoy me pogledao kao da sam nešto najogavnije što je ikada vidio.
-Ma gonite se svi! Stari prdonja i vas dvoje! Baš ste par iz snova; Luzer i mutnjakuša! Ajoj, sorry mala, zaboravio sam da je LORDY zatreskan u moju super-slatku sestricu!- Podlo je rekao.
-Ma šusnut ću te tako jako da ću i tvom starom izbit zube!- Proderao se LORD dok mu se lice crvenilo. Možda je ipak bila istina da je zaljubljen u Malfoyevu sestru, bar koliko se meni za sad činilo. Htjeli su se ponovo potući, no onda je došao Snape. Brzo smo se odmaknuli jedan od drugoga.
-Platit' ćeš mi za ovo, Dacourt. I ti i mala mutnjakušo.- Šapnuo je ljutito Malfoy i produžio dalje zajedno sa svojom bandom. LORD je držao ruku preko usnice koja mu je krvarila. Prošli smo Snapea i došli do jednog dečka i cure, koji su sve to gledali iz prikrajka.
-No, no, Dacourt. Kako možeš tući curice?- Rekao je dečko prekriživši ruke, dok se cura smijala.
-Ma jebem mu mater glupu, da mu bar mogu razvaliti tu blesavu glavu.- Ljutito je rekao LORD brišući krvavu usnicu. Tada su dečko i cura pogledali u mene.
-Društvo, ovo je Victoria. Victoria, ovo je Starz Skrable, peta je godina, Slytherin ali je stvarno dobar tip, a ovo je Loredanna Vanessa Nadia Malfoy, sestra one cure koju sam malo prije razbio. Ona je za razliku od ostalih Malfoya Gryffindorka. Šesta je godina- Upoznao nas je. Rukovali smo se.
-Ti si ona nova cura?- Upitao je Starz.
-Da.- Odgovorila sam na to pitanje po tko zna koji put danas. Tada je Nessa pogledala LORD-a.
-Jel' istina ono što je onaj žohar rekao? Da si zatreskan u mene?- Upitala ga je.
-Sere. Mislim, zgodna si ali nisam zatreskan… Kužiš kaj hoću reći?- Odgovorio je LORD dok mu je lice oblilo crvenilo. Starz se cinično osmjehnuo ali ništa nije rekao. Ubrzo smo se bolje upoznali i postali jako dobri frendovi. Hm, možda ipak nije sve loše u ovom Hogwartsu… Naravno, osim Malfoy i Snapea…
P.S.: Ljudi, žao mi je što mi je trebalo ovako dugo da objavim ovaj post, ali imala sam zabranu interneta pa nisam mogla NIŠTA! Zamalo sam umrla... Btw, ovaj post mi je pomogla napisati NALC, moja jako dobra frendica koju inače znam pa da se ne kitim tuđim perjem; Radnja je moja, ali njezini su svi smiješni dijelovi (Duplebore, Žarko, Boris, Malfoyev dijalog i ostalo). Zato: Norrica moja, BIG THANKS! Ako niste bili na njenom blogu (također piše HPFF blog) obavezno svratite, imate link sa strane.
Vaša: Gryffin(dor) Girl
Ubrzo je pala noć. I dalje sam sama lutala ulicama ne znajući kamo idem. Da stvar bude još bolja, počelo je i kišiti...
-No krasno!- Puhnula sam. Ionako mi je bilo hladno, a sada ću još i pokisnut. Pogledala sam u nebo koje je, iako je padala kiša, bilo potpuno vedro tako da su se jasno ocrtavale sve zvijezde i veliki, srebrni mjesec. Jedna topla suza spustila mi se niz lice i ugrijala mi desni obraz. No samo na trenutak. Taj je trenutak mira prekinulo glasno škripanje guma iza mojih leđa. Brzinom munje okrenula sam se. Bila sam se užasno uplašila. Mislila sam da će me netko oteti! Na moje iznenađenje, ispred mene je stajao veliki autobus na dva kata tamno plave boje. I dok sam ja tako zbunjeno gledala ne mičući se, vrata su se otvorila. Iz autobusa iskočio je neki dečko.
-Jesi li ti kojim slučajem Victoria i tražiš put u Hogwarts?- Upitao je. Stala sam zaprepašteno. Kako je ON to mogao znati.
-Da...- Tiho sam promrmljala.
-Dobro, onda ulazi. Dumbledore nas je specijalno poslao po tebe a nemamo cijelu noć.- Nervozno je rekao gurajući me u autobus. Kada sam ušla, pružio mi je svoju ruku.
-Ja sam Stan. Stan Shunpike, kondukter. Izvoli sjesti.- Predstavio se. Kratko sam mu stisnula ruku promrmljavši svoje ime. Sjela sam na sjedalo negdje u sredini autobusa, preko puta jednog dečka crne kose. On je cijelo vrijeme gledao u mene, tako da mi je ubrzo postalo neugodno, ali nije me gledao onako zaljubljeno nego više- sretno. Kao da mu je drago što me vidi. Blago sam mu se osmijehnula ne bih li ga natjerala da me prestane gledati. No, on je tada prišao i sjeo na sjedalo iza mene.
-Ti si Victoria?- Upitao je.
-Da, ja sam. A ti? Kako se ti zoveš?- Upitala sam brzo. Užasno me podsjećao na nekoga... Nekoga koga nisam već dugo vidjela a nisam se mogla sjetiti na koga.
-Ti već znaš moje ime. Poznajemo se već... petnaest godina.- Odgovorio je on i dalje se smiješkajući. Prvo sam ga zbunjeno pogledala, a onda mi je stao dah; Je li to on?
-Ne moguće, ja sam se rodila prije petnaest godina...- Odmahnula sam glavom kako bi izbila te sulude misli. To NIJE mogao biti Peter.
-Znam. Sjećam se kada sam te vidio prvi put u rodilištu. Imao sam nepunih sedam godina.- Objasnio mi je. Odjednom su mi se njegove oči učinile tako toplima, a i prepoznala sam Peterov blistav osmijeh. Samo se on smijao tako, dušom i srcem, a ne licem.
-Peter? To si stvarno ti?- Upitala sam plašljivo. Srce mi je lupalo kao ludo. Na moje iznenađenje, dečko je podigao rukav svoje desne ruke do lakta. Na donjoj strani ruke primijetila sam ožiljak.
-Sjećaš se ovoga?- Upitao je.
-Da. To je ožiljak koji si zadobio onoga ljetnoga dana kada sam te gurnula s ljuljačke. Imala sam samo tri godine ali još se uvijek sjećam kako si plakao...- Ispričala sam piljeći prvo u njegov ožiljak, pa potom u njegove plave oči. Da, bio je to stvarno on! Peter, moj izgubljeni brat! Trenutak je bio dovoljan, ustala sam i zagrlila ga tako jako da nisam bila sigurna je li uopče mogao disati...
***
Malo po malo, Peter mi je sve objasnio. Kakav je bio njegov život u Hogwartsu i kako se tamo trebam ponašati. Iako je nedavno napunio 22 godine, i dalje je izgledao kao slatki 17-godišnjak. Saznala sam da je, dok je bio u Hogwartsu, bio Gryffindor.
Napokon smo stigli pred Dumbledoreov ured. Peter je tri puta pokucao na vrata.
-Uđite!- Začula sam muški glas. Ušli smo. Pred nama su stajala tri čovjeka, dva muškarca i žena. Jedan je muškarac bio poprilično star, duge sijede brade i kose svezane u rep. Na nosu su mu bile poluokrugle naočale. Drugi je pak muškarac bio srednjih godina, masne, crne kose do ramena i hladnih črnih očiju. Usne su mu čvrsto bile stisnute u ciničan osmijeh. Žena je pak svojih izgledom odavala strogoću; Kosu je čvrsto skupila u punđu na vrh glave a ruke je držala prekrižene na prsima. No oči su joj odavale osmijeh koji nije željela pokazati.
-Gospođice Smith, ja sam Albus Dumbledore, ravnatelj Hogwartsa a ovo su profesor Severus Snape koji će vam predavati Čarobne napitke i profesorica McGonagoll koja predaje Pretvorbu.- Objasnio mi je onaj stari čovjek. Ukratko su mi objesnili pravila Hogwartsa i kako će odrediti u koji dom spadam, a pa sam tako brže bolje sjela na stolac kako bi na glavu mogli staviti Razredni klobuk. Profesorica McGonagoll nježno ga je položila na vrh moje glave, no on mi je pao preko očiju.
-GRYFFINDOR!- Začulo se nekoliko trenutaka kasnije. Skinuli su mi ga s glave, a ja sam bacila pogled prema Peteru. Izgledao je izuzetno zadovoljan što sam postala Gryffindorka.
-Znate, budući da ste vi nepravedno neposlani u Hogwarts, mogu učiniti nešto da vam olakšam učenje. Naime, vratit ću vrijeme dvije godine unatrag kako biste vi nastavili treću a ne petu godinu. Tako ćete naučiti barem dio gradiva koji je potreban za završavanje Hogwartsa.- Objasnio mi je Dumbledore. Pristala sam. On je uzeo pješćani sat sa stola, raspolovio ga i isipao dio pijeska iz njega. Tada ga je ponovo sastavio i vratio na mjesto gdje je i bio do tada. Na moje iznenađenje, pijesak je nestao sa poda. U prvi mah pomislila sam da se ne događa ništa posebo i da čarolija nije uspjela no jedan pogled na kalendar objasnio mi je sve: Bila je 2008. godina. Ne 2010. kako je bilo kada sam otišla od kuće. Znači ipak je uspjelo! Sutradan ću započeti školovanje kao Gryffindorka s treće godine!
Vaša: Gryffin(dor) Girl
(Malo čudno zvuči ali baš tu počinje moja priča)
-Krepaj.- Pomislila sam na predavanju profesorice Fine.
-Smith, Smith...- Tiho je izustila, .Ove godine ne gine ti popravni.-
-Ali profesorice Fine! Dajte mi još jednu priliku! Stvaro ne kontam te decimalne!- Zacvilila sam. Ali stara je vještica bila neumoljiva.
-Tvoj problem. Vidimo se u sedmom mjesecu na popravnom- Podlo se nasmijala...
***
-Victoria Brooke Nancy Smith! Što se događa s tobom?- Izderala se mama nakon mojeg ,,lijepog'' iznenađenja.
-A kaj je?- Upitala sam.
-Popravni! Popravni u četvrtom osnovne! Ti si nemoguća!- Vikala je ona dok ju je tata pokušavao smiriti.
-Pa, kaj se to vas tiče? Nisam ni prva ni zadnja.- Odbrusila sam uzimajući bombon. Tada je u sobu dojurio moj 7-godišnji brat Alan.
-Mama, vidi što je ptičica donjela!- Izustio je držeći u ruci pismo na kojemu je bilo napisano nešto grimiznim slovima. Mama mu je brzinom munje to istrgla iz ruke i poslala ga u sobu. Nervozno ga je rasparala. Ona i tata zajedno su ga čitali ali već nakon nekoliko sekundi problijedili su kao da su vidjeli duha.
-Mama?- Upitala sam nervozno. Mislila sam sa će se srušiti.
-Marš u svoju sobu!- Izderao se tata na mene. Zbunjeno sam ih gledala.
-Što se dogodilo?- Upitao je Alan silazeći niz stube. Očito nije ozbiljno shvatio mamu kada ga je poslala u sobu.
-Obadvoje! U sobu! Odmah!- Histerično je vrištala. Alan i ja pokupili smo se svaki u svoju sebu noseći pod rukom vrećicu bombona..
***
Nakon nekoliko sati, kada mi je dosadilo pričati sama sa sobom u sobi (i bila sam pojela sve bombone), izašla sam na hodnik šuljajući se na prstima. Kada sam prolazila kraj sobe mojih roditelja, zastala sam; Slušala sam što su pričali.
-Zašto? Kako se to dogodilo?- Upitala je mama plačnim tonom.
-Za sve je kriva tvoja majka! I ona je bila takva! Da nije bilo nje, Peter bi još bio s nama! A sad još i naša mala Vicky...- Šaptao je tata. Srce mi je zastalo. Peter? On je, naime, bio moj stariji brat. Sjećam se da su mi jednog dana rekli da je poginuo ali nisu mi željeli reći kako. Tada sam imala samo 5 godina, ali još se uvijek svega sjećam... Ponajviše njegovih crnih uvojaka i blistavog osmijeha.
-Što ako je i Alan kao i njih dvoje?- Razgovarali su oni a ja sam se i dalje čudila. Peter je mrtav, zar ne? Zašto onda o njemu pričaju kao da je još uvijek s nama?
-Sjećaš se koji je danas dan, ljubavi?- Upitao je tata tiho. Mama je zaplakala.
-Da... Danas je Peter navšio sedamnaest godina.- Odgovorila je ona zaplakavši. Nepomično sam stajala na vratima par minuta a onda sam otišla u krevet. Drugo jutro uvijerila sam sama sebe da je to bio samo san...
***
Prošlo je punih pet goidina dok nisam saznala pravu istinu. A sada ćete je saznati i vi:
Jednog dana kada sam pospremala kuću, u sobi svojih staraca našla sam neku čudnu kutiju. Unutra su bile slike moje bake koje su se... micale. I do njih dva pisma, stara, ispisana grimiznim slovima. Uzela sam ih u ruke i rastvorila ih. Čitala sam ih iako ništa nisam shvaćala. Hogwarts? Škola za vještičarenje i čarobnjaštvo? Kakve veze ja i dragi moj pokojni Peter imamo s tim? Tada su u sobu upali starci. Problijedjeli su kada su vidjeli što držim u ruci.
-Što je ovo?- Upitala sam.
-Mi... Nije bitno!- Viknuo je stari i pokušao mi iščupati pismo iz ruke. Nisam ga dala. Svađali smo se dok mami slučajno nije izletjelo nešto što nikada neću zaboraviti...
-Ti si vještica!- Izderala se. Svi smo zašutjeli.
-A Peter...- Započela sam no ona me prekinula.
-On je čarobnjak. Nije poginuo, kako smo ti rekli, već je pobijegao od kuće kako bi pohađao Hogwarts.- Priznala je sve. Bila sam u šoku dobrih pola sata.
-Želim u Hogwarts. Odmah! Vodite me ovome... Dumbledoreu...- Zapovijedila sam. Nisu željeli popustiti. Zato sam uzela sve svoje stvari i odmah se zaputila prema Hogwartsu. Nisam znala kamo trebam ići i zašto... Jednostvano sam htjela. Nisu mi više mogli ništa. Iako sam krenula prema njemu i dalje se pitam: ,,Hogwarts?! Što je to?''
***
Nadam se da vam se svidio moj prvi post! Komajte ljudi i vidimo se za jedno tjedan dana. Pozz NALC, HJCH i LORD-u, koji me ,,redovito'' čitaju. Do idućeg puta:
Vaša: Griffin(dor) Girl
