Nisan tila reć Dražesnome da iman blog. Naša ga on sam. (neš problema, samo poviriš u oni history) Aj dobro, ne smeta to meni, neka čita kad je navalija.
Ovaj post je o njemu, pa ko mu je kriv.
Valentinovo, idemo mi kući oko 18h i on meni lipo ispriča stanje svog završetka probavnog trakta. Ono, opra se, nije se opra, ima poriv da ručica ide doli, nema, sve one divote koje samo ženi možeš reći, više ka veličanje naše ljubavi i dokaz intime, prigodno uz ovi dan.
I potpala ja pod tu atmosferu, pa pitan dragoga, sva umiljata, sva mazna (ma di ne bi, na ovakav izljev prisnosti), "Ma kome bi ti ovo priča da nemaš svoju ženu?" (trep, trep), a on (ni pet, ni šest) "Otvorija bi blog!".

Jel on to tija reć da svako mora imat misto di mora obradit svoja sranja?