četvrtak, 31.07.2008.
Moji najdraži iluzionisti
...
Rilke
Voltaire
Flaubert
Stendhal
Baudelaire
Wilde
Cvetajeva (nadam se da me čekaš)
Pa onda Maupassant, Matoš, Kamov.
Ljubomorna sam na njih isto kao i na Rembrandta, Dürera i, najvećeg od svih- Michelangela.
I drugog najvećeg, sasvim mojeg Muncha.
Al ne ljubomorna - jer su bili tko su bili, i ostavili što jesu, nego jer ih i vi volite!
Tko se usuđuje dirnuti u (moje) idole..?? Baš sam djetinjasta.
Da, znam, zacementirala sam se u pisanoj riječi negdje tamo u 1920-oj. Pročitah svašta, ali važno je, jako važno i ono KAD čitaš.
Sve što je pronašlo put do moje duše tada dok sam se tražila i otkrivala, postalo je dio temelja. Mnoge kasnije pročitane stvari došle su malo prekasno, kad sam već i sama otkrila..
Mogla sam se diviti ili poistovjetiti, ali nije bilo novo. Možda tek drukčije rečeno.
Kao da sam prvi dio života bila Zlatousti, a sada živim mojih pravih Sto godina samoće. Od ribica dalje.
Odrasla ICoffee izgubila je velik interes za čitanje, kaže da bi se vremena još i našlo, ali opredijelila se za – življenje.
Istina. I dobar izgovor.
Ljudi moji, ak ste mladi, pazite kaj čitate! Neke stvari; možda tek rečenica, mala misao ili dosjetka, može vas prokleti na puuuno godina.
