21.12.2005., srijeda

Ovaj post nema naslova Jučer sam prehodala nekih 10-ak kilometara. Išla zubaru, pa usput tila i malog upisati kod istog. S onim papirom sam tribala ići na HZZO i odem kad mi je usput. A kad ja mislim da mi je nešto usput, izrodi se mali milijun komplikacija. Dakle, na HZZO-u saznam da je mali već upisan kod neke live zubarice. Ne znam na koju foru, ja ga nisam upisala, nije muž, susjed, poštar... Znači, to "usput" će se razvući na nekoliko dana. Dođem kući, pokupim dicu šmrkavu balavu i vodim ih kod doktorice da bi bili manje šmrkavi i balavi. Od deset recepata što im je propisala dignem samo dvi stvari jer sve ostalo triba kupiti. Luksuz je imati bolesno dite, dvoje pogotovo. Pa sam došla kući, ostavila dicu i išla raditi. Doli nijednog portira, pa ne mogu do ključeva. Nešto sam zbrljala da se vidi da sam bila tu i otišla. U povratku kući ću "usput" po zeleni med. Aha, kako ne, taj dućan radi do četiri samo. Sve naopako cili dan. Ali zato sam svratila do frendice u kladionicu i napunila džepove olovkama, upaljačima, kalendarima, a da se nisam ni kladila. A ide mene inače klađenje, igrala sam samo jednom u životu i odma dobila. Nije puno 11 kuna, al' čovika veseli. Ustvari, bila bi dobila 50, ali mi frendica rekla da nisam normalna, kladim se na košarku, pa neriješeno. Tako da sam upisala ono nešto s iksevima i još neki broj, da dobijem ako je izjednačeno ili ako pobijede oni prvi. Muž se smijao ka blesav kad sam rekla da sam se kladila. Pita što sam igrala, ja rekla ne znam, valjda je košarka. Pita kako sam odigrala, ja rekla neriješeno. Umra čovik od smija, cilo vrime prati teletekst i naslađuje se mojim promašajem. Kad ono, stvarno neriješeno! Pa sam ja uzela listić i mahala mu njime isprid nosa:"Aha!! El vidiš kako se igra, a? A?!" Više mu nije bilo smišno. E, a što sam ja ono tila reći?

- 10:30 - Komentari (3) - Isprintaj - #