petak, 01.04.2005.
Divna pesma vatrene neudavače (prosleđene, al' k'o njene)
Nevesta
U divnom sanduku mene Nakitiše. A zar nisam lepotom cvala? Voštanim cvećama mene opkoliše- a ja sam i tako beskrajno sjala! Bakrom mi tamnim pritisli oči- kako gledati ne bi mogle više, kako mi srce ne bi zakucalo, ikonom ga teškom pridaviše. Da slučajno ne bih nešto rekla, tri mi kratka dana odrediše! Pa mi cvećem grobnicu zasuše, mene cvetovi ugušiše. (ovo je ustvari napisao neki Konstantin Slučevski, al' je zato preveo Danilo Kiš. Ma sećate li se njega?) |
