Jutreni post,
'vako:
Pa,veceras je moglo biti i bolje. Zasto? Zato sto me je drmala temperatura, duvao sam,a nisam smeo, cak sam popusio pljugu, pa sam hteo jos jednu, pa me je smorila savest. A sta je bilo dobro, pitate se vi? Pa, bio je dobar koncert, benda po imenu El Pussycat, svirali su fortutmu pesama, poznato i nepoznato, sve i svasta. Igrao sam, al ne kao lud. Da li ovo pocinje da lici na uobicajen post na blogu? Dobro, onda nastavljam. Dok sam tako igrao, mislio sam o gomili stvari. Jedna od tih stvari je bila da smislim haiku veceri. Smislio sam ga, i on glasi ovako: "Mozda bi srecu trebalo potraziti na drugim mestima." Eto, kako sam jednostavan. Cao svima. |
Divna pesma vatrene neudavače (prosleđene, al' k'o njene)
Nevesta
U divnom sanduku mene Nakitiše. A zar nisam lepotom cvala? Voštanim cvećama mene opkoliše- a ja sam i tako beskrajno sjala! Bakrom mi tamnim pritisli oči- kako gledati ne bi mogle više, kako mi srce ne bi zakucalo, ikonom ga teškom pridaviše. Da slučajno ne bih nešto rekla, tri mi kratka dana odrediše! Pa mi cvećem grobnicu zasuše, mene cvetovi ugušiše. (ovo je ustvari napisao neki Konstantin Slučevski, al' je zato preveo Danilo Kiš. Ma sećate li se njega?) |
