Molio bih te da mi nakon svakog procitanog posta ostavis komentar, kako bih znao tvoje misljenje o toj temi ili uopsteno o blogu. Cak i ako nemas svoj blog, jednostavno je da ostavis komentar. Ispod posta imas 2 opcije Komentari / Printaj. Klikni na komentare, i otvorice ti se novi prozor. Na dnu ( iznad vesti ) imas polje u kome ces ukucati komentar, a pored se ubelezi kao Anonimac, tada ti nece traziti nikakvu sifru. Vrlo je jednostavno, pokusaj!
Moji omiljeni stihovi iz pesama Tokio Hotela…
“Kad više ništa ne ide
biću tvoj anđeo – za tebe jedino!
I u svakoj tamnoj noći ja ću se pojaviti…
Tada ćemo leteti daleko odavde…
Nećemo se više nikad razdvojiti…”
( Wenn nichts mehr geht )
“Čekam te beskrajno,
ali ni to mi nije dugo…”
( Wenn nichts mehr geht )
“Pomisli na mene i videćeš anđela
koji leti pored tebe…”
( Wenn nichts mehr geht )
“Zabrane su zabranjene!”
( Lass uns hier raus )
“Ako je ovaj dan poslednji
nemoj mi to, molim te, jos reći…
Još ne…”
( Der letzte Tag )
“Da li će tog dana svi satovi stati?
Da li će nestati horizont
i svi snovi na spavanje krenuti?”
( Der letzte Tag )
“Tamno je ovde u svetlu…
Ovde imamo sve i ništa!”
( Schwarz )
“ Onda se sve zaledi, a ja se držim toplo
za pokušaj bekstva!”
( Frei im freinen Fall )
“ Mi smo se zaključali u sebe i slomili ključ…”
( Wir schliessen uns ein )
“ Ubija me to što smo se voleli do smrti,
a sada naš san leži u ruševinama… “
( Totgeliebt )
“ Ćutim tvoje ime…”
( Spring nicht )
“ Ti sanjaš o kraju samo da bi počela
sve ispočetka…”
( Spring nicht )
“ Umreću za našu besmrtnost “
( Heilig )
“ I nekada će te ovo more odvesti meni…”
( Heilig )
“ Ti si kao košmar koji sanja mene…”
( Nach Dir kommt nichts )
“ Tražis dugu, ali ona leži mrtva na podu ispred tebe.
Pokušala je da sija dugo koliko je mogla samo za tebe…”
( Ich bin da / An deiner Seite )
“ Pričaj mi lazi…
Učini to tako da ti poverujem,
inače neću imati vazduha.
Samo sivi zidovi bez svetlosti.
Sve ovde je bez mene…”
( Hilf mir fliegen )
“ Ti si sve ono što sam ja
i sve ono što tece kroz moje vene…”
( In die Nacht )
"Večno ćemo patiti zbog ljubavi..."
( Pain of love )
I za kraj najlepsi stih…
“ Negde postoji mesto za koje znamo samo nas dvoje.
Ali sve je ispalo drugačije i puls u venama se smanjio.
Ali… ipak nas nekako kroz noć vode
otkucaji naših srca!!!!! “
( 1000 Meere )
Zovem se Neca.
Imam 19 godina... Rođendan slavim svakog 15. 04.
Pored TH-a, najviše slušam Lady Gagu...
Volim istoriju umetnosti i književnost ( što sam i upisao )…
Ne volim matematiku, fiziku, hemiju, geografiju, ruski...
Voleo bih da jednog dana postanem novinar…
Pocinje svakog jutra…
U 7 sati zvoni mi budilnik,
ali ja ne ustajem iz kreveta.
Uvek mnogo kasnim.
I u sportu sam drugi,
zato pisem “ FUCK YOU” na svaki svoj trofej!
Mnoge moje lazi su prosle kao istina.
Mnogi su verovali u moja prazna obecanja.
I pitam se da li cu dospeti u Raj ovakav kakav sam!
Iako ovaj blog postoji od 19.09.2008, ovaj brojač poseta nije postavljen tada, tako da je ovaj blog od 10.11.2008. posećen:
Pošto već mesecima ne radi brojač poseta odlučio sam da ubacim novi danas ( 1.12.2014. ) čisto kako bih imao orijentaciju koliko vas ima jer ne ostavljaju svi komentare. Do sada vas je bilo nešto preko 110 000.
Najkraći post ikada...
Bill je napravio moju omiljenu žensku frizuru... Ajoj...
I ove crvene pantalone na pruge...
I pogled na drugoj slici...
P.S. Evo prošlo je 10 minuta od prvog pogleda na slike... Odvojio sam ( jeeedva nekako ) oči od Billa i video kako je smešna Gustavova faca, a kako se tek Tom seljački obukao...
Bill se pretvara u Kira iz Cinema Bizarre... Pametan mali, baš bih voleo da se njih dvojica smuvaju...
P.P.S. Ovo sam upravo našao... Još jedna slika sa onog photoshootinga za Nokiju... Pokušavam da nađem veću verziju
Pronasao sam i trejler za 2. deo filma Artur i Minimoji... weeee!
DOPUNA POSTA
Sutra putujem u Valjevo kod mame i nece me biti neko vreme... Nemam vremena da uploadujem sve slike za novi post tako da vam ostavljam nesto sto sam ja napisao... Nevezano za Tokio Hotel...
Pre toga samo da porucim zabrinutoj ( neka osoba koja komentarise ) da nadje svoj zivot... Toliko...
MONOLOG U KOME SI I DALJE GLAVNI LIK
Pišem sve što ne mogu da ti kažem. Sve reči koje moje kamene usne ne umeju da smrve i prospu ti u lice. Da ti se oštra prašina zarije u oči i zaledi na obrazima.
Neću te lagati. Volim te. Svaki atom mog bića te toliko očajnički želi da mi to raseca kožu. Krvi je sve manje, a rane su sve dublje. Ma koliko naređivao sebi da te mrzim – ne mogu. Nažalost ne mogu, a mrzeo bih te kao što te niko nikad nije mrzeo. Sa tolikom silinom, da bi te moj pogled mogao ubiti. Ali, ne mogu.
Ima nešto jače od mene. Jedna majušna sprava koja mi razbija grudi i na najmanju pomisao o tebi. Ta sprava je gluva za moje naredbe i ravnodušna na moje vapaje. Kao buntovnik je. Buntovnik koji pokida sve vene, zapali krv i navuče mi osmeh na lice kada si tu.
Idi negde daleko. Toliko daleko da ti i ime zaboravim. Nestani dugo. Toliko dugo da ti čak i lik izbrišem. I ne vraćaj se. Jer kad se vratiš, opet ćeš jednim pogledom zgužvati sva moja pravila.
Nećeš da ideš? U redu.
Pokušao sam ja da odem, ali od sebe ne možeš pobeći. Senka je uvek na jedan uzdah iza. Svoje stope ne možeš izbrisati.
U redu je. Podneću i to.
Podneću tvoje prisustvo. Mirno. Tiho. Bez glasa i osmeha. Kao voštana figura. Gledaću te i pokloniću ti samo ravnodušnost i prozirne oči. Oči bez sjaja, bez suza. Oči koje su od danas prazne za tebe.
Možda ti to zasmeta, možda ne obratiš pažnju. Tvoja stvar. Ne interesuje me ništa što ima i najmanje veze sa tobom.
Dobro glumim, znam. Ali, kad-tad se ugase reflektori i spusti se zavesa.
Tada ostanem sam. Moja maska se istopi. A moj veliki oklop postane samo gomila gvožđa.
Da mi tada priđeš, tada dok sam sam, možda bi opet videla moje pravo lice, koje si samo jednom videla. Samo one večeri dok su zvezde šaputale, a tvoje usne glasno rekle: „Ne!“ Glasno, glasnije, najglasnije. Eho koji razbija sve nade, sve snove, koji razbije mene. Videla si to. Videla si lutka koji postaje bezoblična krpa i gomila pliša.
Video sam osmeh. Ciničan, pobednički, sa dozom sažaljenja. Koktel koji ubija.
Ubija ili učini otpornim na sve.
Ponovo navlačim na sebe gvozdeni oklop, nasmejanu masku i u ruci grčevito držim oštro koplje. Bolje ne prilazi. Izdaleka gledaj moju predstavu. Moj monolog u kome si i dalje glavni lik.
*** 27. deo moje price o Tokio Hotelu – Pomozi mi da poletim preko kraja sveta***
„Izabrali smo ovu pesmu za naš prvi singl jer je energična. Tako želimo da započnemo godinu...“
Energično su je i započeli, naravno, uz „Ubers Ende der Welt“ ( „Preko kraja sveta“ ).
Pesma govori o njihovom novom načinu života. Živeli su kao i svi tinejdžeri sveta. Kuća, škola, izlasci. A onda su odjednom zakoračili u sasvim novi svet. Novine, televizija, nastupi, koncerti, paparaci...
„Ponekad se moraš odvojiti od realnog sveta kako bi ostvario svoje snove. Mi smo odvojeni već godinu i po dana. Sve smo napustili zarad svog sna. Ova pesma ( UEDW ) govori o biranju sopstvenog puta, ne obazirući se ni na koga, sledeći svoje instikte. Nikada ne trebaš da budeš uplašen kada želiš da napustiš kolotečinu i pređeš granice. To smo mi uradili postajući zvezde. Preći preko kraja sveta ne znači samo preći granice koje te sputavaju u životu, nego i one važnije: svoje granice!“
Preko kraja sveta
Trčali smo kroz grad, ali nismo pronašli nijedno mesto
na kome već nismo bili ranije.
Sve smo isprobali, ali naša sloboda se završava ovde.
Moramo sada kroz ovaj zid!
Oslobodi se tereta... Ne vidimo dno...
refren: Priprema, pozor, sad i trči!
Ispred nas se otvara nebo.
Uspećemo zajedno preko kraja sveta,
koji se iza nas raspada.
Gledamo još jednom unatrag.
To je poslednji pogled na sve ono što je tu oduvek bilo.
Hajde, udahni još jednom!
Može sve ponovo početi...
Sutra je toliko blizu da ga možemo zgrabiti...
Oslobodi se tereta... Ne vidimo dno...
refren: 1x
Ostavi sve iza sebe... Nemaš više šta da izgubiš...
Ne može nas zaustaviti ono što je iza nas...
Oslobodi se tereta... i pogledaj me!
refren: 1x
Znači, kao što je Bill već objasnio, ova pesma ne govori o smaku sveta. Pesma govori o rascepu ličnosti, o odluci da više ne živiš po tuđim pravilima, da ne radiš stvari jer drugi kažu da tako trebaš. Ne trebaš nositi neku odeću samo jer je svi nose i svima se dopada, ne moraš sa svima biti u OK odnosima, iako ih zapravo ne podnosiš... Trebaš da srušiš taj zid! To ne znači da sad trebaš da budeš neki freak, kako svi doslovno shvataju. Ako se osećaš odbačeno to je jer samo želiš da se tako osećaš. Zato najviše mrzim te emo priče „Niko me ne razume i ne voli...“ To je tako odglumljeno... Ali, da ne idem sa teme.
„Ispred nas se otvara nebo...“ – otvara se jedan sasvim novi svet, u kome ćeš biti srećan i zadovoljan onim što jesi.
Eto, nadam se da sam vam pomogao da malo bolje razumete pesmu. Uvek pokušavajte da sagledavate pesme i pojave više nego što vam pokazuju. Nemanja, ne pametuj, idemo dalje...
Spot je sniman u jednom podrumu koji je zapravo imao funkciju zatvora. Bilo je veoma hladno i vlažno, tako da su momci na svakoj pauzi oblačili debele jakne i pili čaj. Njihov izgled je iznenadio fanove. Bili su odeveni u radnička odela, koja inače nose švajcarski rudari. Oni se u ovakvom izdanju pojavljuju sa još 60 statista ( od kojih su neki i fanovi ). I kad sam video spot za „Ready, set, go!“ shvatio sam da su ga snimali zajedno sa ovim spotom, isti dan, sve isto. I onda sam shvatio da su ovi fanovi već tada čuli tu pesmu na engleskom. Blago njima!
Bill objašnjava da sivi kostimi oslikavaju tužnu svakodnevnicu.
„U ovom spotu živimo u svojevrsnom gradu budućnosti u kome ćemo svi izgledati isto i živeti istim životima. To je svakodnevnica iz koje želimo da pobegnemo.“
Međutim, nisu samo rudarska odela činila njihov stajling neobičnim. Bill se pojavio sa ispravljenom kosom, a Tom sa maramom oko glave.
Nestrpljivo sam čekao taj 22. januar 2007. Čekanje se isplatilo. Ne znam šta mi je bilo bolje: pesma ili spot? Pesma me je oduševila. Posebno onaj deo pre zadnjeg refrena kad se samo tiho čuje gitara i onda se Bill razdere:
Achtung, fertig, los und lauf!!!!
A spot... Najkvalitetniji spot Tokio Hotela ikada... Nikad nisu rekli koji je spot bio najskuplji, ali se kladim da je ovaj u pitanju.
Ovaj video prikazuje jezivu atmosferu.
Različiti ljudi, ista odeća, isti prazan pogled, isti prazan um. Svi oni vuku neki teret, ne znaju gde, ne znaju zašto. A onda im odjednom dopre do mozgova da bi ipak trebali da pokušaju da se izbore sa tim. Oni beže! Veru se po zidovima.
U završnoj sceni Bill, Tom, Gustav i Georg su konačno van tamnice. Gledaju u Sunce, koje je ovde simbol oslobođenja dnevne rutine, tog mraka, simbol prelaska granice.
Ovo je jedini spot u kome su se setili imena svog benda i stavili negde u pozadinu japanske znake. Po meni je Georg najbolje odigrao svoju ulogu u spotu. Ona scena na početku kada svi oni u masi idu. Ima najbolji prazan pogled i one pokrete robota. Pretpostavljam šta bi mi Tom sad prokomentarisao na ovo... xD
A ubedljivo mi je najbolja stvar u spotu svaki Billov pokret. Dopada mi se što za svaki CD ima nove plesne pokrete. Trebate videti mene kako to imitiram... haha Već sam skinuo koreografiju koju će imati za Pain of love. Manimo se moje zaluđenosti i nastavimo dalje.
Od pre par minuta je zvanično...
Novi album Tokio Hotela nosi naziv "Humanoid"...
Humanoid je zapravo nešto što ima strukturu čoveka, a zapravo nije čovek ( kao na primer robot ).
Naziv mi se muuuućo dopada, a pogotovo što je univerzalan, tj, isto zvuči na svakom jeziku i isto znači...
Tokio Hotel sarađuje sa Nokijom... I evo slika sa te kampanje...
Ajoj, ajoj, ajoj...
Oni će u novom spotu izgledati kao roboti.. Već mogu da vidim kako se Bill pomera kao robot... Umirem....
Zar ne izgledaju humanoidno????
Inače, u saradnji sa Nokijom organizovan je nastup za 27. avgust 2009. Na tom nastupu će pored par starih pesama premijerno izvesti novi singl!!!!
Od novosti još imam neke podatke vezane za napad na Gustava. Napadač ima 29 godina. Albanac je ( sa Kosova, Priština ), a u Nemačkoj živi već neko vreme. Sam se predao policiji i kako kaže Gustava je napao jer se on potukao sa njegovim bratom. Gustav je muvao devojku njegovog brata i oko toga je izbila tuča. On takođe tvrdi da je Gustava refleksno udario časom ( a ne sa 2 flaše, kako Gustav kaže ) koja mu je u tom momentu bila u ruci.
Ja nisam ni na čijoj strani i jako me nervira što svi samo brane Gustava. Ja njega obožavam, i dalje sam u šoku zbog onih slika, ali to što je on član mog omiljenog benda i što ga obožavam 4 godine, ne znači da je svetac i da je bezgrešan.
Niko ne uzima mogućnost da je Gustav kriv. Ne kažem ja da jeste, ali nije ga ovaj bezveze udario. Bilo kako bilo, Nexhat ( napadač ) je izgubio posao, a kako sam kaže sada ne zna kako će prehranjivati porodicu.
P.S. Ne znam da li govori istinu, ne ulazim u to, ali mi je samo drago što je u pitanju neko ko nema pojma ko je Tokio Hotel, a ne ona sekta Metal Fans gegen TH...
Takođe, dve devojke, oko kojih je valjda i izbila tuča kažu da je Gustav bio nasrtljiv ( eee, to bih voleo videti ) i da ih je pokušavao napiti ( ... pa posle silovati... to znači ova rečenica u prevodu ). Zato se umešao Nexhatov brat, a posle i on...
Gustav je kratko rekao da ne želi nikakvu osvetu, već samo da Nexhat shvati šta je uradio. Ne zna kako će se stvari odvijati u budućnosti, ali želeo bi da i dalje u svom rodnom gradu bude bez telohranitelja. Oduvek je hteo da sačuva bar taj deo svoje privatnosti za sebe.
Kako god... Gustavčiću, oporavi nam se što pre... Vi humanoidi možete i više od ovoga... xD
Ovo je slikano 4 dana nakon napada. Koliko vidim sve će to lepo zarasti... Ne znam jeste li primetili, ali meni se čini kao da je ofarban. Ali ipak ova gornja slika, na kojoj ima nešto poput tarzanke... Šta ja znam...
P.S. Na jednom sajtu sam našao sliku Bekamovog sina u majici Tokio Hotela... Duša mala, slatka pametna... Već zamišljam scenu kako je mali ( Romeo, Kruz ili koji god ) pustio Scream, a Viktorija se dere :
" Isključuj to sranje!!!! Na svako Scream mi se produbljuju bore... Hoćeš li da nam se istope svi bankovni računi na botoks..."
P.S. Nove slike.... Biiiiiiiiiill... a Toma ko jebe... xD
hehehe
Kao što naslov kaže odbrojavanje do nove epohe na mom blogu je počelo... Vreme je da pokucate na vrata sobe 483!
Ja ću vam ih otvoriti...
I to 16.07.2009. u tačno 11 sati pre podne...
Očekuje vas prvi deo priče o 2007. godini u životu Tokio Hotela... Kao što sam rekao doći će do male izmene dizajna, za šta sam JA zaslužan, jer je moja žena digla sve četiri u vis...
Ja sam uradio novi dizajn, po kosturu ( dobio sam dozvolu da ga uzmem )...
P.S. Drago mi je da sam vas sve razdrmao sa prošlim postom... Kratko objašnjenje... I dalje sam pri svemu onome što sam napisao... Naravno da znam da muško ne može pevati kao Christina Aguilera, ali nije bila poenta u pevanju neke pesme, nego uopšte u pevanju... Pa, uzmite primer Michaela Jacksona ( to sad trenutno svi slušaju ). On je muško, ali ima baš moćan glas... Bill nažalost nema, ali kao što sam bar milion puta do sada rekao, Bill ima onu toplinu u glasu koju ja obožavam... To se najjasnije oseća u pesmi Totgeliebt... Imam osećaj kao da će zaplakati dok je peva...
I da... I dalje sam pri tome da je Tomov blog sranje... Polako menjam mišljenje o njemu... Dosad mi je bio najsmešniji član TH-a na čije sam se izvale smejao pola sata, a sada ga mogu opisati kao blago retardiranog... Izvinjavam se cure... Ima telo kao ken, ali mozak kao Barbika... xD
P.S.S. Svi ste videli kada objavljujem novi post tako da vas neću ponovo obaveštavati o novom postu...
P.S.S.S. Još samo da se zahvalim na svim lepim komentarima koje ste mi napisali... Drago mi je da ste uz mene...
Ja ne idem nikud i volećete me još dugo!
DOPUNA POSTA!!!!!!!!!!!!!!!!!
Gustav je brutalno pretučen u jednom magdeburškom klubu "The Club" u subotu uveče. KRV! HITNO MU JE POTREBAN DOKTOR!
Jedan od policajaca koji je bio na licu mesta je obavestio novinare da Gustav ima rane za koje je hitno potrebna lekarska nega!
Sve se odigralo oko 4 ujutru, kada je nepoznati 20-godišnjak udario Gustava pesnicom u nos. Nakon tuče, koja je nakon toga izbila, taj OLOŠ je udario Gustija sa 2 praze flaše piva. Gustav ima i do 3cm duboke rane na zadnjem delu glave!
Duša Gustav je trenutno u bolnici, kako kaže Jost. Nadam se da će sve biti ok, jer sam na ivici suza.... Pa, on nikad nikome ne bi ništa uradio, on je tako fin, zašto njega!!!!
Pička materina tom ološu!
Čekam novosti o ovome i odmah ću ih staviti na blog... Tako da predpostavljam da se novi post odlaže....
Posećujte moj blog, ako vas interesuju dopune u vezi ovog slučaja... Mada, nešto mi je malo sumnjivo što se tiče svega ovoga... Ne verujem da bi Bild lagao, ali na Tomovom blogu ne piše ništa. Inače, na blogu ima neka anketa, ali je očigledna jedna novost. TOKIO HOTEL ĆE NASTUPITI U AVGUSTU U NEMAČKOJ I PRVI PUT JAVNOSTI PREDSTAVITI NOVE PESME... NE PESMU, NEGO PESME... ŽIVIM ZA KRAJ AVGUSTA...
DOPUNA BR. 2
Ukucajte u recnik "prolazna atrakcija"izaci ce vam Kety Perry.Nakon sto je i Bogu i narodu dosadila sa I kissed a girl i sto vise nije u stanju da kreira nesto zanimljivo,krenula je da vredja.I to veoma mastovito.Lily Alien je nazvala debelom krmacom, a Billa proziva pre ( moram da napomenem ) katastrofalnog izvodjena pesme You are so gay.Meni se pesma dopada.ali na playback
DOPUNA POSTA!!!!
Ja već 10 minuta gledam ove slike i ne mogu da progovorim od šoka... Sunce malo... Kako mrzim sve idiote!!!!!!!!!!!!!!!!
Pretukli su Gustava jer je pričao sa nekom devojkom... Prišli su mu, vređali ga i udarili... Nakon kratkotrajne tuče su otišli, ali su se ubrzo vratili i udarili Gustavka sa dve pivske flaše po glavi i pobegli... Gustavčić je bio krvav na podu i dok su zvali bolnicu on se izvinio zbog tog nereda... Muka mala...
Nikad me nijedna slika TH-a nije ovako sjebala kao ovo...
Ja bih zaista napisao neki komentar, ali sam u šoku... Razumećete...
Sutra ću staviti novi post u 11...
Iako su momci najavili da će 2009. godina biti godina Tokio Hotela ispostavilo se da je ovo zapravo godina Toma Kaulitza! Odsekao je dredove, ofarbao se u crno i zavezao pletenice, “udario” je fana, smuvao se sa pevačicom iz Amerike i ljubio se sa njom pod budnim okom paparazza!
Ali, tu se ne zaustavlja njegovo bacanje Billa u senku. On otvara blog na njihovoj official stranici i vodiće ga do izdavanja CD-a, čiji se datum iz dana u dan pomera.
Ono što je na početku zapalo za oko svima je slika koja je u funkciji dizajna bloga. Jako mi se dopada taj stil, skoro kao da je nacrtano. I ovaj grad u pozadini. Inače, ceo dizajn sajta mi se dopada. Na njemu možemo videti moderni grad i nešto poput gotičke crkve u magli… Ja sam sve vreme imao utisak da je to zapravo dizajn omota novog CD-a, i ispalo je da sam možda u pravu. U jednom postu je Tom napisao da je njegova slika sa bloga zapravo sa photoshootinga za cover novog CD-a.
Blog je počeo krajnje mlako. Pisao je stvari koje mene nisu nešto naročito interesovale : njegova omiljena robna marka, najdraži spot, zaštita životinja…
Međutim, današnji post me je konačno obradovao... Nove slikice...
Inače, ova Georgova je najbolja Georgova slika koju sam ikad video...
A onda šok za moje jadno slabo srce... Konačno nove Billove slike... Ajoj!
Ja vama ne mogu opisati kako ja reagujem na njegove nove slike...
Na ovoj većoj slici je uradio ono što ja stalno govorim da treba da uradi. Da napravi nešto na fazon one palmice koju je imao od dredova... xD
Kako on mene sluša... xD
A donja slika....
Izgleda savršeno... Bled, upali obrazi, veštačke XXL trepavice i Amy Winehouse make up.... Ne znam zašto me podseća na Bree Van de Kamp... Ima onu njenu eleganciju... obožavam ih oboje!
Na Tomovom blogu možete glasati za to da li mislite da treba da otvore mogućnost ostavljanja komentara... Ja sam glasao 13. po redu.... hehe... To mi je dalo ideju da i ja napravim nešto takvo... Ovo je zezancija! xD Imate to gore u boxu....
DOPUNA POSTA!!!!!!!!!!!
10.07.2009.
Od danas možete ostavljati komentare na Tomovom blogu... Mada, da vam odmah uštedim vreme, nemojte to raditi... Sa svakim minutom se broj "komentara" poveća za 100...
Kažem "komentara" jer su to zapravo samo natpisi u fazonu
TOM, FUCK ME...
MY MAIL IS.....
Strašno... Kao da će čitati uopšte to... I da... Sigurno će ih sve pojebati...
Moj komentar je nešto drugačiji... Možete ga pogledati... Nije sve gramatički tačno, ali shvatate šta sam hteo da kažem...
Uvećan komentar
Želim da se zahvalim svima na posetama, komentarima, novim blogerima... Obećavam vam novi post za 2 dana najviše... Osim ako me viša sila ne spreči...
Ako nekog zanima otvorio sam blog o sebi...
Imate link gore, na vrhu boxa...
Ali evo vam i ovde...
Inače, ovaj blog pišem svaki dan, na komentare odgovaram u komentarima na post, ne javljam za novi post, znači samo za one koje interesuje moj život. Postovi su kratki. Nikog ne teram na taj blog, samo hoću ovde da pišem što je više moguće o Tokio Hotelu, pa malo odvajam....
25. deo price o Tokio Hotelu – Wenn nichts mehr geht…
Mozda ce vam ovo biti smesno, ali ja ceo post posvecujem ovoj pesmi. Kao sto naslov kaze ta pesma nosi naziv Wenn nichts mehr geht ( Kad vise nista ne ide ).
Zasto mi je ova pesma posebna?
Mozda mi nikada ne bi bila toliko znacajna da nisam trazio od Vex da mi prevede tekstove pesama. Ovo cu ispricati kao kratku pricu, kako bi svima bilo jasno.
Ja i Vex se poznajemo od najranijeg detinjstva. Ona i njen brat su ziveli u mojoj zgradi do mog polaska u prvi razred. Tada su im se roditelji razveli i oni su se preselili u Austriju. Naravno, svaki raspust su provodili u mom mestu. Uvek sam jedva cekao da dodju, jer su bili tako posebni, uvek drugaciji od drugih i uvek spremni da rade stvari koje drugi nisu hteli. Mislim da nema potrebe da kazem koje stvari… A sta sve nestasnoj deci moze pasti na pamet… Uglavnom, uvek sam bio vezan za njih, vise za Vex. S njom sam mogao o svemu da pricam. Ona je jedna od najboljih osoba koje sam upoznao u zivotu. Uvek sam je terao da ostavi ukljucen spikerfon kada prica sa drugovima iz Austrije… Tako mi se svidjao taj nemacki… Taj nacin na koji brzo pricaju i ono cuveno R…
A onda sam naravno zavoleo Tokio Hotel… Oni su me asocirali na njih… Ono Billovo R u kann denk ich daRRRRan… Kada su dosli na zimski raspust ( januar 2006 ) pustio sam im “Durch den Monsun” i njih dvoje su samo prevrnuli ocima i poceli da pevaju. A ja onako odusevljen… Tada nisam mogao da pohvatam reci i provodio sam dane sa tekstom u rukama… Tada mi je to bila samo gomila nepoznatih znakova… A njih dvoje, kojima to nista nije znacilo, znali su tekst napamet… Rekli su mi da je kod njih Tokio Hotel kao kod nas narodnjaci… Pustaju ih na sve strane, stalno su na TV-u i novinama… Bio sam presrecan i terao sam ih da mi pricaju sve o njima… Vex mi je stalno pricala, a MaliBeli mi je rekao da ne zeli da prica o ‘tim pederima’ … xexe ( Jednom mi je ispricao zasto ih ne voli i to je najsmesnija prica koju sam u zivotu cuo, ali nazalost ne smem nikom da je ispricam… xaxaxaxa ) Vex mi je prevela tekstove par pesama i obecala je da ce prevesti ostatak albuma kad dodju na letnji raspust… Ne mogu vam opisati koliko sam cekao to leto…
A onda su opet dosli i Vex mi je prevela sve pesme… Sedeli smo na nekom stepenistu i diskutovali o recima… A onda je dosao red na Wenn nichts mehr geht… Svaki red me je ostavljao bez daha… Svaka recenica je bila potresnija od prethodne. Razmisljao sam o Billu i mislio koliko li je bio tuzan kada je pisao ovakav tekst… Bol se osecao u svakoj reci… Nikada nisam zeleo da osetim takav bol… Ali, nazalost, sudbina se potrudila da ga osetim iste veceri…
Vex me je nazvala na telefon i rekla da dodjem kod nje, jer ima nesto vazno da mi isprica… Secam se svakog sekunda… Stajao sam u njenom hodniku, a ona mi je rekla da se njena majka seli iz mog mesta i da od sada i kad dodju na raspust se necemo vidjati… Gledao sam u pod i trudio se da ne zaplacem… Nisam zeleo da placem jer bi se i ona rasplakala, ionako je bila na ivici suza. Izasli smo napolje i pricali o nekim glupostima, praveci se da se nista ne dogadja… A znao sam da se mozda vidimo poslednji put u zivotu… Kada sam dosao kuci seo sam na krevet i pustio CD Tokio Hotela… Na krevetu su bili papiri sa prevodima pesama i na vrhu je bio “Wenn nicht mehr geht”… Pustio sam tu pesmu i pratio reci… Suze su same pocele da teku i nisam mogao da se smirim… Svaki red me je ostavljao bez daha, ali to nije bilo ni slicno onom osecanju od tog popodneva… Plakao sam, tresao sam se, reci nisam vise ni video… Ni sad ne vidim sta pisem… Tesko mi je kada se setim tog perioda… Od te noci vise nisam slusao “Wenn nicht mehr geht”… Kada sam slusao CD prebacivao bih tu pesmu… Nakon nekog vremena sam je ponovo cuo, ali bilo je u redu… Medjutim, kada sam dobio jedan njihov koncert i gledao Billa kako uzivo peva tu pesmu ponovo sam poceo da placem… Obozavam tu pesmu, ali je izbegavam… Ne placem vise kada je cujem, ali uvek se u meni javi nesto.. Nesto sto ne mogu da objasnim… Ja vise ne mogu da pisem… Uspomene su grozna stvar… Da biste sve ovo shvatili, ostavljam vam prevod pesme… Pustite video i pratite reci koje sam ja napisao ispod videa...
Kada vise nista ne ide
Niko ko me stvarno poznaje nije tu…
Moj svet se upravo rusi
i nema vise happy end-a…
Znam da ne treba da placem zbog tebe.
Znam da nismo besmrtni.
Ali, ti si mi jednom rekla:
refren:
“Kada vise nista ne ide
bicu tvoj andjeo – za tebe jedino!
I u svakoj tamnoj noci ja cu se pojaviti
i onda cemo odleteti daleko odavde.
I necemo se vise nikada razdvojiti…
Dok se ne pojavis prvi put
zamisljam da gore sa oblacima za mnom places.
Cekam te beskrajno,
ali ni to mi nije dugo
jer si mi jednom rekla:
refren:
Samo pomisli na mene i videces andjela
koji leti pored tebe…
Moja prica je ipak imala happy end, jer ponovo vidjam Vex, ali ta prica je previse duga i ne mislim da bi bilo u redu da je pisem ovde, jer bih morao da otkrivam detalje iz njenog zivota, a to nije u redu. Ako ja sebe otvaram u potpunosti na ovom blogu ( sto nije normalno ) ne moram time da ostecujem druge…
Ovu pesmu sam uvek shvatao kao rastanak, ali ipak se radi o smrti, zbog ova 2 stiha:
“Znam da nismo besmrtni…. “
“ Zamisljam da gore sa oblacima za mnom places.“
Eto… Ovde zavrsavam… I porucujem vam da uvek posvecujete paznju onima koje volite jer ko zna kada ih mozete na bilo koji nacin izgubiti…
Volim vas sve… xD
P.S. Za kraj vam ostavljam snimak moje prve TH sveske... Ne znam da li sam pominjao ali pravim sveske o njima. U njima pisem pricu o njima ( slicno ovome na blogu ) i lepim slike... Na ovom videu ( koji je jako loseg kvaliteta jer sam snimao telefonom ) je prva sveska o njima koja nosi naziv "Nemacka prolazi kroz monsun". Meni je bas cool taj naziv...
Inace, ova sveska je napravljena 2006. godine... Kad je to bilo... I ovo je zadnji put da pisem o 2006. godini... Ne znam zasto ali place mi se... Nekako upravo shvatam koliko su oni odrasli, a sa njima i ja... Vise nikad necemo biti deca...
