nedjelja, 14.09.2008.
Adio Barcelona
|
Doplovili smo do Valencie. Nekako. Uz jedan novi motor i generator. Motor br.4 jos nije spreman. Ako prodjemo inspekciju o sigurnosti broda sutra,cirkus ide dalje. Ajmo rec da ocemo i vratimo se na lipse teme. Jucer sam u Barceloni zalutala u jednu sporednu ulicicu i naletila na ducan-obrt. Izradjuju spagerice. Rucno. Cijene su puno pristupacnije nego u ducanima i jos ti ih naprave po zelji,ako medju izlozenima nema ono sta zelis. Odaberes visinu taka,boju i vrstu materijala. Cijene od 20-40 euricha po paru.  Izgubila san se totalno. Tila san plave,crne,smedje,bile,crvene......niski tak,visoki,srednji...jedva san se odlucila koje cu. Da je bilo imat mista u kufer donila bi ja doma u svim bojama i visinama.  Dvoje prodavaca posluzuje kupce,dvoje radi na izradi. Dok se jedan kupac posluzuje,moras cekat dok odabere,odluci i plati,tek onda se prodavac posveti tebi. Ka u doktora. Lipo mu izneses zelje i on ti donosi da probas,ma koliko to trajalo.  Unutra miris drva,konopa,proslosti. Nije tesko cekat,sidnes na drvenu klupicu i kao da je vrime stalo. Ono vrime kad nije bilo zurbi i trcanja. Najugodniji kutak Brcelone san dozivila upravo u tom ducanu.  Sestro ove crne su tvoje   Stoje mi ko salivene !!  |
