četvrtak, 24.04.2008.
Bouillabassie i adio Marsej
|
Posto se izjalovio i onaj pokusaj da se ode iz Marseja,napokon se dok puni morem i sve su veci izgledi da jos danas krenemo put Barcelone. Odlukom suda i pregovorima napokon nas pustaju van porta. Zasto je to tako bilo ni mi ne znamo,ali o tome brinu neki drugi. Nazalost u Barcelonu ostajemo samo dan i po i zatim krecemo prema Valenciji,ukrcaj putnika i zatim cruise po Mediteranu. Posto smo ostali u Marsej,odlucili smo ne ronit gorke suze,nego poc okusit taj razvikani Bouillabassie (buljubez).To vam je nesto kao nas brujet,slican nacin pripreme,ali,bar meni,nije leglo. Od sitne ribe se napravi juha koja se jede s baskotinima natrljanim lukom i premazani majonezom ribljeg okusa.Meni je to bilo komsi komsa  Zatim vam posluze kuvanu ribu,nesto slicno brujetu,ali joj dodaju shafran,od toga riba pozuti i dobije fuj okus.To nisam mogla jist. Predjelo je bilo od pecene guscje jetre,manga i jabuka prelivenih karameliziranim secerom.Probala jesam,ali nije mi se svidilo.Cudna kombinacija preslatkog pecenog voca i pecene jetrice. Dok smo cekali glavno jelo,posluzili su nam tartufe na prepecencu.Jedino mi se to svidilo. Vino je bilo,ofkors,najbolje od svega. Dok smo isli prema restoranu ,koji se nalazi na rivi ,prosli smo pored drvoreda maslina ispod kojih se nalaze podzemne garaze.Zgodna ideja za uzgoj ukrasnih maslina.  Ovako izgleda taj restoran u kojem se nisan najila,a novcanik je laksi za 600 euricha,ne nas na svu sricu  Posto smo ustedili tih 600 euricha,sad ja mogu krenit u kupovinu i razbahatit se.  Livo na slici je Dominik,ona nece u kupovinu jer nije ustedila 600 euricha.   Ujutro nakon teske i neprospavane noci,jer onakva spiza nije vise za ljude u godinama i u kasnu uru,odlucila san potrosit kalorije u malo duzoj setnji po Marseju.Ukrcala san se na bus koji staje u portu di je skver i navodno vozi do Marsejske rive.Ulazin unutra i ka pravi posteni stranac ocu kupit kartu,ali sofer samo pokaze prstom i uputi me prema straznjem dijelu autobusa.Gledan pozorno di me uputija,ali nema se tamo di uzet karta i opet ja do njega,ali on naravno ka i vecina francuza ne govori nista osin francuskog i nas nesporazum se nastavlja.Ja odustajen i odlucin se svercat.Kad eto kontrole.Trojica krsnih uniformiranih momaka rasporedjeni na sva tri ulaza u bus.Na policiju nisan zavrsila,a ni "cestitku" dobila.Kako san se provukla nek ostane tajna  Kad san se iskrcala iz busa evo me drito isprid marsejske katedrale.  Nakon vise od po ure pentranja po skalinama i ulicama pred mene pukne pogled na porat.Vizura kroz tisuce jarbola.   Na rivi me doceka jedno stotinjak terenaca spremnih za skori start. Ako mislite da ce se u njih ukrcat hrpa testesterona,varate se. Ovo je utrka samo za zene.Vidila san se u jednom od ovih bljestavih mocnih masina,ali ........mozda nekom drugom prilikom.   Onda san naletila na trojicu uniformiranih,opet,ali ni njima nije uspilo savladat me i nakon nekoliko zahvata nogon otperljala san dalje.  Nakon sta san istrosila potpetice u hodanju,jer Marsej je velik i lip grad ,odlucila san poc kupit nove postole(mnozina),ali o tome drugi put.  |
