četvrtak, 24.01.2008.
Klimoglav
|
Zivot u malom mistu ka sta je moje,a mislim da je vec svima poznato da je to Trogir,znaci poznavat puno ljudi.Gotovo sve ljude.Srecemo se cesto,kroz grad,na poslu,na kavi,desetine situacija kad se mozes sresti na ovo malo kvadrata. Rodjena sam tu i samim tim upoznala sam ili direktno ili kroz neke price osobe iz grada i okolice. Osjecam se ugodno,jer znam da tu pripadam.Osjecaj pripadnosti me ispunjava.Nikad nisam pozelila otic i ostat negdje u tkz. bolji zivot. Svi koji zive u malim mistima znaju kako to izgleda kad ides gradom.Stalno sreces poznate osobe,klimas glavom,javljas se,dobar dan,dobro vece,hej...kako god ko voli. Neke osobe poznas bolje,neke losije,a nekima se javljas eto tako,jer se iz istog mista,a nikad niste progovorili ni rici.To je jednostavno tako.Srecete se svaki dan i nekako dodje kao normalno da se pocnete i javljat jedno drugom.Liti kad se seta rivom to izgleda kao kilometarska setnja,jer vam za proc rivu treba ponekad i ura vrimena,dok se svima javis,poneki zastanu i popricaju s vama,neki krace,a neki duze.Ja to volim.Osjecaj pripadnosti,ugode,familijarnosti.Necu ovom prilikom pisat o tome da,naravno,ima i onih koji zastanu samo da bi mozda nesto saznali,kuriozasti jedni...ccccc.....  Zasto vam ovo pricam? Jer sutra idem malo do metropole.Ne juzno do Splita,vec do Zagreba Desilo mi se vec nekoliko puta da tako setam nasom metropolom,a tamo se uvik moze naletit na neku nasu "poznatu" facu.Estrada,politika,kultura.....svega.Di god se maknem iskacu ko iz pastete. Navikla javljat se mojim sugradjanima koje poznam,kad dodjem gori,onako setam zamisljeno,a iza kantuna ministar,neki....ja pozdravim lipo.Znam da znam covika,ali ko ce se sad sitit odakle.Prodjem par metara kad mi upali lampica.Upsss koja glupaca.Ma ne zato sta je mene sram jer sam se javila,nego kome sam se javila...ufff...to me sramota. I tako ja setam Zagrebom klimajuci glavom i pozdravljajuci poznate osobe.Vidim njima upitnik iznad glave,ali sta mogu,ljudi mi poznati. Zato sutra kad odem,ne javljam se nikome,makar srela vlastitog muza.Ako me ko od vas vidi i ne javim se,nije zato jer s vama vise ne razgovaram,nego kad sam gori odbijam javit se ikome |
